UDARNA SNAGA ISTINE - O kalendaru kroz istoriju
 
Monday
2016-12-05
4:29 AM
Welcome Guest
RSS
 
My site
Main Registration Login
O kalendaru kroz istoriju »
Site menu

Our poll
Rate my site
Total of answers: 33

Statistics

Total online: 1
Guests: 1
Users: 0

Login form

O kalendaru kroz istoriju

Računanje vremena, njegov protok, bilo je predmet stalne pažnje i najdrevnijih naroda, epoha, civilizacija... A, to, uopšte, ne treba da nas začuđuje jer je čovek odvajkada bio "uzglobljen" s vremenom... Moglo bi se, slobodno, reći, nema ničeg "pod kapom,  nebeskom" - a da ne povezuje, prožima Čoveka i Vreme...

  I, zato, lepo je da se nešto sazna i o tom... Zbog prošlosti, sadašnjosti i budućnosti: mi smo, u stvari, uvek ili iza, ili u njemu, ili - odabrani među nama! - ispred vremena...


  Dani i noći...


  Osnovni elemenat u računanju vremena, u svim kalendarima, ona jedinica čiji zbir čini jednu godinu - jeste dan. U naše vreme je uobičajeno da se danom smatra vreme proteklo između dve ponoći - ali tako nije bilo i u dalekoj prošlosti!

  Astronomi su, na primer, od II veka pa sve do 1925. godine računali jedan dan kao vreme proteklo od podneva jednog dana pa do podneva sledećeg dana!

  U starim civilizacijama kao i u mnogim primitivnim narodima, gde su međusobne komunikacije s drugim plemenima ili kulturama bile veoma retke ili ih nije ni bilo, različiti metodi računanja dana nisu predstaljali neku posebnu teškoću - jer je svako u svojoj sredini znao o čem se radi - bez obzira od kad do kad se sâm period računao. Vavilonci, Jevreji kao i Stari Grci su, na primer, računali dan od jednog zalaska Sunca do sledećeg zalaska.

  Kroz dugu istoriju ljudske civilizacije i sama podela dana je imala mnogo  varijanti. U drevnom Vavilonu, a kasnije u Grčkoj, na primer, astronomski dan je bio drugačije izdeljen od gradskog, civilnog, koji se, kao i u drugim starim kulturama, delio na "časove". Dužina tih časova nije bila 60 minuta kao danas i nije bila stalna veličina, nepromenjena već je varirala s promenama godišnjih doba!

  Pošto je leti dan duži, a noć kraća (zimi je obratno), dužina časova se kretala od današnjih 45 minuta, pa do 75 minuta – u zavisnosti od godišnjeg doba. Klepsidre, gnomonije, a posle III veka p.n.e. i drugi sunčani časovnici, nisu bili u mogućnosti da tako precizno mere vreme. Tek s pojavom mehaničkih časovnika u zapadnoj Evropi,  nestali su ti, tzv., nejednaki sezonski časovi.

  Podelu dana na 2 x 12 časova, odnosno 24 časa, ostavili su nam u nasleđe drevni Vavilonci kao deo sumerskog seksagesimalnog sistema računanja, baziranog na gradaciji broja 60 (5 x 12 = 60), a ne na decimalnoj (dekadnoj) gradaciji, gradaciji broja 10, koju mi danas koristimo.


  O godini


  Problem svih kalendara u ljudskoj istoriji, bio je u tačnom utvrđivanju broja dana u toku jedne godine. Veoma davno, bilo je utvrđeno da godina ne traje sav broj dana, što je dovelo do tog da su kalendarske godine najčešće bile kraće od prirodne, astronomske godine.

  Da li znamo šte je, u stvari, godina?

  To je vreme za koje Zemlja na svom kružnom (u stvari eliptičnom) kretanju obiđe oko Sunca. Takvo Zemljino obrtanje oko Sunca, naziva se revolucija.

  Ono što nazivamo sunčanom godinom ili

tropskom godinom je vreme koje protekne između dva uzastopna prolaska Sunca kroz tačku prolećne ravnodnevice ili ekvinocijuma ili, još preciznije, sunčevog centra, kroz zamišljene tačke prolećne ravnodnevice, na nebu.

  Tropska godina prosečno traje 365,24218967 dana ili 365 dana, 5 sati, 48 minuta i 46 sekunda. U računima se uzima da tropska godina traje 8765,81256 časova ili 3,1567 x 107 sekunda.

  Ta vrednost trajanja Zemljinog obilaska oko Sunca se, s godinama, vrlo malo menja ali - ipak - se menja, što je interesantno za astronomiju, a, gledano veoma dugoročno - i za sam kalendar.

  Rekli smo da postoji još i, tzv., siderička ili zvezdana godina koja se označava kao vreme između dva uzastopna prolaska Sunca kroz istu tačku na nebeskom svodu u odnosu na određenu zvezdu nekretnicu. Zbog precesije siderička godina je duža od tropske za 20 minuta i 26 sekunda.

  Treba podsetiti da je ekliptika veliki krug nebeske sfere koji Sunce prividno opiše oko Zemlje za godinu dana, prolazeći kroz 12 sazvežđa – zodijak . Ekliptika je nagnuta prema nebeskom ekvatoru za ugao od 23° 27' (ili 23,45°) i vremenom podleže neznatnim promenama, a seče nebeski ekvator u dvema ravnodnevičkim tačkama.

  Postoji u toku godine dve ravnodnevice (vreme kad je obdanica jednaka noći) ili ekvinocijuma: prolećna i jesenja. Prolećna ravnodnevica predstavlja imaginarnu tačku u kojoj ekliptika preseca nebeski ekvator. Sunce se nalazi u toj tački svake godine oko 21. marta i tad krug osvetljenosti Zemlje prolazi kroz polove, odnosno sunčevi zraci padaju upravno na Zemljin polutar. Tad Sunce počinje da se seli s južne na severnu Zemljinu poluloptu.

  Jesenja ravnodnevica je tačka u kojoj Sunce seče nebeski ekvator (Y) i premešta se sa severne Zemljine polulopte na južnu. To pada oko 22. septembra svake godine. Severno od polutara, tad počinje - jesen, a južno - proleće.

  Pored dva ekvinocijuma, u kretanju Zemlje oko Sunca, važne su, još, dve tačke. To su tačke letnjeg i zimskog solsticijuma.

  Letnji solsticijum ili letnja povratna tačka je vreme kad Sunce dostiže svoj najviši položaj iznad ekvatora i to je 21. juna. Tad Sunčevi zraci padaju upravno na severni povratnik (23° 27' ili 23,45° severne geografske širine), a severno od polutara počinje leto, a južno zima.

  Zimska povratna tačka ili zimski solsticijum pada oko 21. decembra. Tad  Sunce na svojoj prividnoj putanji dostiže svoju najnižu tačku (–23,45°). To je tačka "zastoja" Sunca, posle koje se ono "vraća" od juga k severu, što znači da severno od polutara počinje zima, a južno od polutara leto.

  Za ljude na južnoj hemisferi, sve ove pojave su pomerene za šest meseci.


  Meseci u godini


  Ranije smo napomenuli, a i u mnogim drugim tekstovima o kalendaru, može se naći tvrdnja kako su još stari narodi podelili godinu na mesece jer je godina, navodno, preduga vremenska jedinica, pa je zbog tog nezgodna za praćenje radnji i događaja koji traju mnogo kraće.


  Da li je to, baš, tako?


  Takvo shvatanje nameće stav da su ljudi najpre definisali godinu, a zatim je podelili na mesece. Po svoj prilici, bilo je obratno.

  Ljudima je, u prošlosti, mnogo lakše bilo  da prate Mesečeve mene i da pomoću njih računaju vreme. Bilo je sasvim prosto ustanoviti koliko dana prođe od jednog mladog Meseca do drugog, ili od jednog punog Meseca do sledećeg. Taj ciklus kretanja Meseca oko Zemlje traje približno 29 ½ dana, pa pošto nije mogućno podeliti dan tako da jedna polovina pripadne jednom mesecu, a druga drugom, drevni astronomi su računali da jedan mesec traje 29 dana, a sledeći 30, naizmenično, čitave godine.

  Mi u našem jeziku koristimo istu reč mesec i za Zemljin satelit i za vreme od (oko) 30 dana (engl. Moon i month). Vreme okretanja Meseca oko Zemlje nazivamo lunarni ili sinodički mesec ili lunacija. Traje 29,5305889 dana ali se računa približno 29,5 dana. Zato 12 lunarnih meseci traju 354 dana (6 x 29 + 6 x 30 = 354), što je za 11 dana manje od tropske (proste) godine, odnosno 12 dana od prestupne. Zato je uobičajeno da se takva godina od 12 lunarnih meseci naziva lunarnom godinom, da bi se tako odmah predočio evidentirani manjak od 11 dana u odnosu na tropsku godinu.

  Smatra se da su još stari Haldejci u III ili u IV milenijumu pre Hrista koristili lunarnu godinu podeljenu na 12 meseci. Od tog je šest meseci bilo s 29, a šest s 30 dana, što je ukupno činilo godinu od 354 dana. Primetivši da ovaj broj ne odgovara trajanju stvarne (prirodne ili, kako, mi, danas,  kažemo, tropske ili sunčeve) godine, njihovi žreci su uveli svake treće godine prestupnu godinu koja je imala 13 meseci, ne bi li tako svoj kalendar doveli u sklad sa prirodom.

  Drevni grad Vavilon, prestonica Vavilonije,  u Mesopotamiji, koji se prvi put pominje oko 4000 p.n.e., bio je dugo centar napretka i nauke, posebno astronomije. Poznata je iz istorije biblijska "Vavilonska kula" koja je služila kao astronomska opservatorija.

  Vavilonci su godine određivali tako što su se oslanjali na kretanje Meseca. I njihova je godina imala 12 meseci, ali su svi meseci imali po 30 dana, što je činilo ukopno 360 dana. To je bilo znatno preciznije ali je još uvek nedostajalo 5 dana do 365, te su i oni uveli prestupnu godinu s 13 meseci. Taj mesec je imao 25 dana i dodavan je svakoj petoj godini.

  To narušavanje harmonije od 12 meseci s po 30 dana dodavanjem svake pete godine tog trinaestog meseca, u narodu je smatrano kao predznak nesrećâ. Tog meseca se niko nije prihvatao nekog ozbiljnijeg posla. Ta praznoverica se održala do današnjeg dana verovanjem da  broj 13 donosi nesreću.

  Već tad je vavilonski kalendar postao solaran - jer su svi njihovi meseci imali po 30 dana, a ne kao kod Haldejaca 29 i 30.

  I egipatski kalendar je, vremenom, izgubio

vezu s lunarnim, a, pogotovu, kasnije iz njega izveden julijanski. Kad ga je 45. g. p.n.e. Cezar ozakonio, to je bila prepravljena verzija solarnog, a ne lunarnog kalendara. Videćemo, kasnije, da je taj kalendar sve do 8. g. p.n.e. imao 12 meseci u godini s naizmeničnim brojem dana u mesecima od 30, odnosno, 31 dan; izuzetak je bio jedino februar s 29 dana, odnosno s 30 u prestupnoj godini. Današnji broj dana u mesecima, uveden je u vreme Oktavijana Avgusta.

  Gregorijanski kalendar, koji se danas najmasovnije upotrebljava, kao i julijanski iz koga je nastao je solarnog tipa. Međutim, današnji muslimanski kalendar je potpuno lunaran, dok je jevrejski kombinacija solarnog i lunarnog: podseća na vavilonski  jer u prestupnoj godini dodaju 13. mesec. To isto rade i Kinezi u svom kalendaru.

  U svim kalendarima, meseci kao vremenske jedinice sadrže ceo broj dana – 29, 30 ili 31. Međutim, ima i izuzetaka: indijski crkveni kalendar ima mesece čija je dužina trajanja od 29,2 do 31,2 dana. Najkraći meseci su u drugoj polovini godine, tokom onog perioda kad Zemlja prolazi kroz perihel.

  Lunaran kalendar ima 12 meseci: 6 po 29 dana, a 6 po 30 dana, što ukupno čini 354 dana. To je za 11 dana manje od prosečne proste tropske godine, odnosno, za 12 dana od prestupne tropske godine. Zapravo, 12 lunacija traje 354,36706 dana, što je za malo manje od 11 dana kraće od tropske godine...

  Haldeja je nizija u donjem toku sliva Tigra i Eufrata, u kojoj je stvorena jedna od najstarijih civilizacija. Haldejsko carstvo je osnovano oko 2700. p.n.e., stvorili su ga  kraljevi grada Akada. Osnivač Sargon I (vladao od 2334. p.n.e. – 2279. p.n.e.) potčinio je sve od Persijskog zaliva do Sredozemnog mora. Carstvo su uništili vladari Elama 2300. p.n.e., a, najzad,  potčinili ga Asirci oko 1500. p.n.e.

  Obuhvatala je region jugoistočne Mesopotamije – između reka Eufrata i Tigra (danas južni Irak, od Bagdada do Persijskog zaliva). Pošto je grad Vavilon mnogo vekova bio centar čitavog regiona, termin se odnosi na sve kulture koje su se tu razvijale od oko 4000. godine p.n.e. Pre vavilonskog političkog uspona (oko 1850.  p.n.e.), region se podelio na dve zemlje: Sumer (na jugu) i Akad (na severozapadu).


  Nedelja - sedmica


  Zašto su drevne civilizacije odlučile da vremenska jedinica manja od godine i meseca ima neprekidan niz od baš sedam dana, do danas nije utvrđeno. Dok je dužina godine određena okretanjem Zemlje oko Sunca, a dužina meseca povezana s  periodom okretanja Meseca oko Zemlje, dužina sedmice (nedelje dana) nije vezana ni za kakvu astronomsku ili prirodnu pojavu.

  Broj sedmica u jednoj godini je 52 (7 x 52 = 364), s tim što ostaje 1 dan svake proste, a u prestupnoj godini 2 dana. Jedino kada bi nedelju činilo 5 dana, onda bi godina sadržavala ceo broj nedelja, bez ostatka (u prostoj godini): 365 : 5 = 73. Da je nedelja napravljena od 6, 8 ili pak 9 dana, broj nedelja bio bi: 60 nedelja plus 5 dana, 45 nedelja plus 5 dana, odnosno 40 nedelja plus 5 dana. Čak da nedelju čini 10 dana, njihov ukupan broj u godini bi bio 35 ali bi opet postojao višak od 5 dana. To nam dokazuje da bi jedino nedelja od 5 dana imala ceo broj nedelja u godini. Međutim, čak i tada bi u prestupnoj godini jedan dan bio "prekobrojan".

  Kod meseci stvar je još komplikovanija obzirom da imaju po 28, 30 ili 31 dan. Možda bi računica najprostija bila kada bi nedelja imala 5 ili 10 dana ali kad već nije tako, ne treba gubiti vreme oko toga. (Kasnije ćemo videti da je bilo i takvih neuspelih pokušaja.)

  Mnogi se pozivaju na Bibliju, u kojoj je zapisano da je Bog stvorio Svet za šest dana, a da se sedmog odmarao. To kao osnov za nastajanje sedmodnevne nedelje nije prihvatljivo već bi pre moglo da se uzme da je biblijska priča nastala kada je već bila ustanovljena nedelja od sedam dana. (Napomena vlasnika sajta: da li to međutim znaci da je biblijski izveštaj koji je napisan nakon ustanovljenja nedelje od sedam dana netačan, ne znači, jer on govori o vremenu prilikom stvaranja sveta? Nije bitno kada je šta napisano nego je bitno da li je to što je napisano istina.)

  Verovatno je broj dana u sedmici nastao u vezi sa Mesecom. Drevni astronomi su više pratili kretanje Meseca i njegove mene (mlad Mesec, prva četvrt, pun Mesec, poslednja četvrt), nego prividno kretanje Sunca. Ponekad je moguće u toku jednog meseca videti 5 mesečevih mena i to ne samo kod onih meseci koji imaju 31 dan, već i u nekim mesecima sa 30 dana. Takav slučaj se dešava i u 1999. godini, sa mesecima januarom, aprilom i oktobrom. U njima će biti po 5 mesečevih mena i one se mogu pratiti golim okom. U toku jedne godine ima ih oko 50.

  U vreme pojava tih mena na nebu, narod se veselio tome, a to je bilo 4 puta mesečno. Od jedne mene do druge je 7 dana ali često i 8 dana. Pošto ima 4 sedmice u mesecu, bilo je teško predvideti kada će ta 4 praznična dana da padnu, jer se Mesec okrene oko Zemlje za oko 29,53 dana, pa pošto nije mogućno jedan dan podeliti, meseci su podešeni da imaju ili 29 ili 30 dana.

  Veći broj mesečevih mena dolazi posle 7 dana nego posle 8, te se čini manja greška (1,5 dana) ako se 7 množi sa 4 nego ako se 8 množi sa 4 (2,5 dana) u odnosu na 29,53 dana.

  Vavilonci su se opredelili za broj 7 jer je on za njih imao magična svojstva i zbog toga što je u krugu moguće ucrtati još šest krugova istog poluprečnika (sa centrima po obodu prvog kruga), koji se međusobno zahvataju i prolaze kroz zajednički centar. Spoljni krugovi su označavali bogove, a unutrašnji je predstavljao boga bogova, jer je zahvatao delove svih spoljnih krugova. Ukupno je 7 krugova, iste veličine.

  Ovde je zanimljivo reći da su Vavilonci (a i mnogi drugi stari narodi) smatrali da je Mesec planeta. Uostalom reč planeta je grčka i u prevodu znači lutalica. Od planeta su poznavali Merkur, Veneru, Mars, Jupiter i Saturn. Sedmo pokretno nebesko telo za koje su znali je Sunce. Svih tih sedam nebeskih tela su smatrali planetama (lutalicama). Zbog orgomne udaljenosti, druga nebeska tela su njima izgledala kao prikovana za svod, bez obzira na kretanje Zemlje oko Sunca. "Da je i Zemlja član iste porodice (planeta), oni nisu ni slutili", kaže naš naučnik i akademik dr Milutin Milanković, niti su mogli objasniti zakone njenog kretanja. Oni su tih 7 poznatih nebeskih tela smatrali božanstvima i svakom od njih posvetili po jedan dan.

  Iz nekih evropskih jezika može se i danas videti kojem božanstvu, odnosno kojoj planeti je bio posvećen koji dan. U nemačkom jeziku se za nedelju kaže Sonntag (die Sonne – Sunce), a na engleskom Sunday (the sun – Sunce).

  U francuskim nazivima: lundi, mardi, mercredi, jeudi, vendredi, vidi se da je ponedeljak bio posvećen Mesecu (engl. Monday), utorak Marsu (engl. Tuesday, po skandinavskom bogu zvanom Tiw), sreda Merkuru (engl. Wednesday, po bogu zvanom Woden, ekvivalentu rimskom bogu Merkuru ili grčkom Hermesu), četvrtak Jupiteru (engl. Thursday, po bogu Thoru, staroskandinavskom ekvivalentu rimskom bogu Jupiteru), a petak bio posvećen Veneri (engl. Friday, po boginji Friggi, staroskandinavskom ekvivalentu rimskoj boginji Veneri). U engleskom jeziku subota se kaže Saturday, što znači da je posvećena Saturnu.

  Stari Hebreji su dane u sedmici samo jednostavno nabrajali, osim subote (Sabbath), čije su ime preuzeli od Asiraca.

Relativno sličan metod koriste Portugalci i Rusi.

  Od Valilonaca sedmica (nedelja) se preko kalendara Egipta i Rima zadržala sve do današnjeg dana, bez prekida, u celom svetu. Nema nikakvih napomena da je taj sedmični ciklus ikad prekidan. Razne promene i kalendarske reforme nisu se odražavale na uhodani sistem. Postoje dokazi da se sam ciklus nije prekidao još od Mojsija (hebrejski Moshe), od XIII veka p.n.e.

  Drugi istoričari opet misle da niti su mesečeve mene, niti broj planeta bili presudni za uvođenje sedmičnog ciklusa, već je osnovni razlog čisto ekonomske prirode. Naime, trgovina je počela među ljudima mnogo pre njihove pismenosti, pa su zbog razmene roba morali unapred znati kada su pijačni dani i kada i gde će koju robu moći da nabave.

  Danas u zapadnoj Africi neka plemena koriste četvorodnevni ciklus, a neka plemena u centralnoj Aziji petodnevni ciklus dana umesto sedmice–nedelje. Asirci su u prošlosti imali petonevni, a Egipćani i stari Grci desetodnevni ciklus, dok su Vavilonci označavali lunaciju – vreme od punog Meseca do punog Meseca, kao period koji predstavlja umnožak kraćeg perioda od sedam dana. U starom Rimu trgovina se obavljala svakog osmog dana, pa je i ciklus bio osmodnevni. (To je trajalo sve do Konstantina I Velikog, kada je Milanskim ediktom februara 313. godine uveo sedmicu.)

  Danas, praktično, svi ljudi na planeti koriste samo i isključivo sedmični niz dana.


  Današnje računanje godina


  Posle povlačenja Dioklecijana s prestola 305. godine, njega je na rimskom prestolu nasledio, opet jedan naš "zemljak", rođen u Nišu, car Konstantin I Veliki. On je, tzv.,  Milanskim ediktom proglasio slobodu ispovedanja Hristove vere u čitavom rimskom carstvu, a pred sam kraj svog života i sam je primio hrišćanstvo, zbog čega ga je hrišćanska crkva proglasila za 13. apostola i sveca, kao i njegovu majku Jelenu.

  Od Milanskog edikta, hrišćanstvo se raširilo i učvrstilo u rimskoj carevini kao vladajuća veroispovest. Car Konstantin je, osim tog, sazvao i Prvi vaseljenski (ekumenski) Sabor u Nikeji 325. godine, na kom su donete veoma važne odluke koje se tiču i današnjeg kalendara, a posebno odluke koje se tiču utvrđivanja tačnog datuma slavljenja Vaskrsa. Te odluke su i bile kasnije povod da crkva zahteva da računanje vremena počne od rođenja Hrista.

  To se desilo oko 532. godine, kad je papin savetnik Bonifacius zatražio od kaluđera Dionizija Malog (Dionysiusa Exiguusa) da sprovede u delo odluke donete na Saboru u Nikeji 325. godine, a koje su obavezivale Svetu stolicu.

  Do tad su se u Rimu godine računale od dolaska na presto cara Dioklecijana. On je postao car 284. godine i bio na vlasti do 305. godine. Dionisije Mali je uveo računanje godina od Hristova rođenja, verovatno ne želeći da veliča vladavinu jednog cara koji je smatran za progonitelja ranih Hrišćana.

  Kako je Dionizije došao do podatka da je Hristos rođen baš 25. decembra 753. godine od osnivanja Rima (Ad urbe condita – odatle i skraćenica AUC) nije poznato, ali je sigurno da je taj podatak netačan! Ipak, od 1. januara 754. AUC zvanično je otpočela nova era (n.e.) i računanje godina od Hristova rođenja. Zato je Dionizije Mali i nazvan tvorcem hrišćanske ere. Godina 754. AUC jeste prva godina AD (Anno Domini), tj., 1. godina n.e. Od tad se Anno domini kod nas prevodi kao: leto Gospodnje.

  Za godine pre Hristova rođenja, od tad se koristi termin "pre Hrista" (Ante Christum) i označava se sa AC, a za godine posle Hrista oznaka je, kao što smo rekli, AD.

  Pri računanju godina pre i posle Hrista, pojavila se jedna čudna situacija. Recimo, između datuma 31. decembra 1. godine pre Hrista i 1. januara 1. godine posle Hrista, nema ni jedan dan, a po obeležavanju godinâ bi moglo da se pomisli da je između njih dve godine. To bi značilo da je Hristos rođen neke nulte godine, a ta ne postoji!

  Pošto smo rekli da su Stari Grci brojali godine od prve Olimpijade 776. godine p.n.e., prva godina n.e. (1 AD) kod njih je bila označena kao četvrta godina 194–te Olimpijade.


  Kad je rođen Isus Hristos?


  Jevanđelje po Mateji kazuje da je Hristos rođen za vreme vladavine judejskog cara Iroda Velikog. Kako je dokumentovano zabeleženo da je car Irod umro 749. AUC, odnosno 4. godine pre n.e., znači da je Hristos iz Nazareta mogao biti rođen najkasnije te ili eventualno neke godine ranije, s obzirom da se zna da je sigurno bio rođen u vreme njegove vladavine. Razni istraživači tog događaje navode različite godine njegovog rođenja – sve u vremenskom razdoblju između 4. i 7. godine p.n.e.

  Takođe je neizvestan i tačan datum njegovog rođenja. Nailazi se na primer, na podatak da je on rođen 23. oktobra jedne od pomenutih godina.

  Ovde se treba podsetiti da u rimskom numeričkom sistemu nije postojala nula, niti je korišćenje nule bilo uobičajeno. Broj 10 (arapski) pisao se X (rimski), broj 100 se pisao C, broj 500 kao D, 1000 kao M itd. Kad je Dionizije Mali označio 248. godinu Dioklecianove vladavine kao 532. godinu od rođenja Hristova, on, takođe nije znao za nulu, pa je smislio da 1. godina n.e. počne nedelju dana (znači 1. januara) - posle 25. decembra, datuma kad je on smatrao da je Isus Nazarećanin rođen.

  To što u rimskim brojevima nije bilo nule, jedan je od razloga zašto imamo da iza prve godine pre n.e. odmah ide prva godina n.e. To mnoge zbunjuje, jer od 5. godine p.n.e. do 5. godine n.e. nije proteklo 10 godina, već samo 9.

  Samo računanje godina od Hristova rođenja među Hrišćanima je, u stvari, započelo tek između VIII i X veka, iako je Dionizije to predložio sredinom VI veka. Ipak, u mnogim zemljama je i pored tog  nastavljeno računanje godina od biblijskog postanka Sveta ili, pak, nekog drugog događaja.


  Koji je prvi dan u sedmici (nedelji)?


  Hrišćanski svet se pridržava tog da je nedelja sedmi dan u sedmici, oslanjajući se na biblijsku priču da je Bog stvarao Svet šest dana, a sedmog se odmarao. Zato je nedelja dan za odmor.

  Međutim, kod Jevreja dan za odmor je subota (sabbath), a kod Muslimana dan odmora je petak.

  International Organization for Standard – ISO je proglasila ponedeljak kao prvi dan u sedmici.

  IS–8601, označio je brojem svaku sedmicu u godini. Jedna nedelja može da ima dane i u jednoj i u sledećoj godini. Takva nedelja nosi broj one godine u kojoj ima više dana. Tako je nedelja broj 1 u godini ona koja ima ili u kojoj je 4. januar; drugim rečima prva nedelja u godini je ona u kojoj je prvi četvrtak u januaru.


  Slovenski kalendar


  Sloveni su u IX veku (863. godine) primili hrišćanstvo, a s njim i pismenost.

  Prema nekim otkrićima, Stari Sloveni su imali svoj kalendar i u prehrišćanskom periodu, čak u II veku, iako su tad pisali samo "čertami i rezami", a brojali pomoću raboša. Njihov kalendar je bio solarnog tipa. Godina je bila podeljena na godišnja doba, s dvanaest meseci.

  Nazivi meseci su bili prilagođeni poljskim radovima u sezoni. Nazivi nisu podudarni jer su Sloveni živeli na velikom prostoru od severa do juga, pa poljski radovi nisu počinjali svud u isto vreme. Radovi na severu i u planinskom području kasne za čitav mesec, pa otud isti nazivi za različite mesece.

  Sloveni su imali i svoje nazive za dane u sedmici. Ovi nazivi su im zajednički, što je jedan od dokaza da su nastali u vreme dok su još svi živeli zajedno u prapostojbini.

  Jedini neslovenski naziv je za dan subotu. Taj naziv potiče iz asirskog jezika, odakle su ga preuzeli Jevreji još u doba kad su preuzeli od njih i kalendar.

  Stari Sloveni su imali bezimenu sedmicu u godini, kao i bezimen dan u sedmici. Ovi dani su bili posvećeni opasnom božanstvu čije ime nije smelo ni da se pominje, da se ne bi na taj način dozvalo zlo. Zbog tog je kod Slovena taj dan označen tuđom rečju "subota" i do današnjih dana se tog dana drži pomen mrtvima – Zadušnice.


  oOo

-----------------------

JEVREJSKI KALENDAR

Jevrejski kalendar je lunisolarni kalendar i danas zasnovan više na proračunima nego na posmatranjima. Ovaj kalendar je zvanični kalendar Izraela i liturgijski kalendar jevrejske vere. U principu početak svakog meseca je određen mladim Mesecom iz tabele ( molad) koja je zasnovana na usvojenoj srednjoj vrednosti mesečevog ciklusa (lunacija). Da bi obezbedili da se verski praznici pojavljuju u odgovarajućoj sezoni, meseci su umetnuti prema Metonovom ciklusu, u kome se 235 lunacija pojavljuju u 19 godina. Po tradiciji, dani u nedelji su označeni brojevima, a samo sedmi dan, Shabbat, ima ime. Dani se računaju od zalaza do zalaza, tako da 1. dan počinje zalazom u subotu i završava se pri zalazu u nedelju. Shabbat počinje pri zalazu u petak i završava se pri zalazu u subotu.

Istorija Jevrejskog kalendara

Obično se smatra da je kodifikovani Jevrejski kalendar kakav mi danas poznajemo nastao 4119 A.M. (+359), mada je tačan datum nepoznat. U to vreme je patrijarh Hillel II, kršeći tradiciju, širio pravila za računanje kalendara. Pre ovog vremena kalendar se smatrao tajnom naukom verskih vlasti. Precizniji detalji Hillelovog kalendara nisu došli do nas, ali se uglavnom smatra da je sadržao pravila ubacivanja u devetnestogodišnjim ciklusima. Do desetog veka n.e. postojala su neslaganja o pravim godinama za ubacivanje i o početnoj epohi za računanje godina.

Informacije o kalendarskoj praksi pre Hillela su fragmentarne i često kontradiktorne. Najraniji dokumenti pokazuju da je kalendar zasnovan na posmatranjima mesečevih mena. Pošto Biblija spominje sezone praznika, mora da je postojalo ubacivanje. Verovatno je postojao sukob u razvoju kalendarskih praksi.

Izgnanstvo iz Vavilona, u prvoj polovini šestog stoleća p.n.e., je dosta uticalo na Jevrejski kalendar. Ovo se i danas vidi po nazivima meseca. Vavilonski uticaj je možda takođe doveo do prakse interkalacije, ubacivanja, prestupnih meseci.

Za vreme Sanhedrina * , komisija Sanhedrina se sastajala da proceni izveštaj o posmatranju mesečevog srpa. Kada se nije moglo posmatrati, novi mesec je počinjao 30 dana posle početka prethodnog meseca. Na odluku o ubacivanju uticalo je, (mada ga nije potpuno odredilo) stanje vegetacije i život životinja.

* U državnoj organizaciji ...


Pravila

Godine se računaju od Ere postanka, ili Era Mundi, koja odgovara 7. oktobru -3760. po Julijanskom proleptičkom kalendaru. Svaka godina se sastoji od dvanaest ili trinaest meseci koji se sastoje iz 29 ili 30 dana. Jedan umetnuti mesec se uvodi u godinama 3, 6, 8, 11, 14, 17 i 19 u devetnaestogodišnjem ciklusu od 235 lunacija. Početna godina kalendara, A.M. (Anno Mundi) 1, je godina 1. devetnaestogodišnjeg ciklusa. Kalendar za date godine je ustanovljen određivanjem dana nedelje 1. Tishri (prvi dan Rosh Hashanah ili Nova Godina) i brojeva dana u godini. Godine su određene prema broju dana u godini (pogledajte tabelu 9.1.1)


Tabela 9.3.3 Terminologija jevrejskog kalendara
Nepotpun ( haser) mesec: mesec od 29 dana.
Pun ( male) mesec: mesec od 30 dana.
Obična godina: godina koja ima 12 meseci, sa ukupno 353, 354 ili 355 dana.
Prestupna godina: godina koja ima 13 meseci, sa ukupno 383, 384 ili 385 dana.
Potpuna godina ( shelemah): godina u kojoj meseci Heshvan i Kislev imaju 30 dana.
Nepotpuna godina ( haser): godina u kojoj mesec Heshvan i Kislev imaju 29 dana.
Redovna godina ( kesidrah): godina u kojoj mesec Heshvan ima 29 dana a Kislev ima 30 dana.
Halakim (jednina helek): "delovi" časa, 1080 halakima po času.
Molad (množina moladot): "rođenje" Meseca, znači vreme konjunkcije za moderne kalendarske svrhe.
Dehiyyah (množina dehiyyot): "odlaganje"; pravilo kašnjenja 1. Tishria do posle molada.
 

Meseci Heshvan i Kislev imaju promenljivu dužinu da bi zadovoljili zahteve za dužinu godine (pogledajte tabelu 9.1.1.). U prestupnim godinama, mesec Adar od 29 dana, je označen sa Adar II, a njemu prethodi umetnuti mesec Adar I od 30 dana. Za proračune kalendara, dan počinje u 6h posle podne što je označeno sa časovi. časovi su podeljeni na 1080 halakima; tako je jedan helek 31/3 sekunde. (Termonologija je objašnjena u Tabeli 9.1.3). Kalendarski proračuni se odnose na meridijan Jerusalima, 2 časa 21 minuta istočno od Greenwich-a.



Određivanje 1. Tishri-a

Kalendarska godina počinje sa prvim danom Rosh Hashanaha (1. Tishri). Određeno je danom Tishri molad i sa četiri pravila odlaganja ( dehiyyot). Dehiyyot može da odloži 1. Tishri jedan ili dva dana posle molada. Utabličeni mladi meseci ( maladot) se računaju od Tishri molad godine 1. A.M., što se desilo 2. dana u 5 h, 204 halakima (tj., 11:11:20 posle podne u nedelju 6. oktobra -3760. Julijanskog proleptičkog kalendara). Usvojena vrednost srednje lunacije je 29 dana, 12 časova, 793 halakima (29.530594 dana) Da bi se izbegle greške odbacivanja i zaokruživanja, proračuni se vrše u halakima, a ne u decimalima dana, pošto je usvojena lunaciona konstanta tačno izražena u halakima.
Calendar
«  December 2016  »
SuMoTuWeThFrSa
    123
45678910
11121314151617
18192021222324
25262728293031

Site friends
  • Create your own site


  • Copyright MyCorp © 2016
    Free website builderuCoz