UDARNA SNAGA ISTINE - НЕДЕЉА - ДАН ВАСКРСЕЊА ГОСПОДЊЕГ
 
Saturday
2016-12-03
7:46 PM
Welcome Guest
RSS
 
My site
Main Registration Login
НЕДЕЉА - ДАН ВАСКРСЕЊА ГОСПОДЊЕГ »
Site menu

Our poll
Rate my site
Total of answers: 33

Statistics

Total online: 1
Guests: 1
Users: 0

Login form

<< претходна    [ садржај ]    следећа >>

 

 

АРХИМАНДРИТ РАФАИЛ КАРЕЛИН
СА ХРИСТОМ КА ВИСОТАМА ОБОЖЕЊА
О подвижничком животу у Цркви

 

 

 

 

НЕДЕЉА - ДАН ВАСКРСЕЊА ГОСПОДЊЕГ

 

Неке секте, посебно адвентисти, прекоревају Цркву за то да је променила четврту заповест Синајског Декалога - онтолошку, непроменљиву основу догматике и моралности Старог и Новог Завета који је у Библији назван "Законом Вечним". По мишљењу секташа, празновање првог дана недеље уместо седмог представља нелегално и неоправдано нарушавање директне Божије заповести која не допушта било каква одступања или измене. Секташи су склони да празновање недеље уместо суботе тумаче потчињавањем Цркве државној власти коју је представљао цар Константин, који је 324. године издао закон да читаво царство мора да празнује недељу (као дан Васкрсења Господњег).

Ми знамо да се старозаветна пророчанства у Новом Завету нису укинула већ испунила. Старозаветна символика није уништена већ је оваплоћена и добила је нови, дубљи смисао у обредима, свештеним символима и тајнама новозаветне Цркве. Једном речју, Стари Завет се открио и остварио у Новом Завету. Реч субота означава спокој. То је дан када је завршен циклус стварања, он је символички указивао на вечност, али истински спокој јесте мир душе са Богом, и због тога је старозаветна субота била само праслика очекиваног небеског спокоја. Чак су душе умрлих праведника очекивале своје искупљење и спасење. Њихов спокој је био одмор од мука, али не спокој сусрета са Богом када се душа успокојава у царству благодати као дете на мајчиним рукама. То је био спокој налик на одмор после дугог рада. Старозаветног праведника je осућивала савест и закон који је кажњавао, али он је био препуштен себи самом и није имао снаге да изаће из свог ограниченог створеног бића у мистичку слободу кроз учествовање у Божанском животу. Стари Завет је забрањивао да се чини грех и зло, али још није давао човеку снагу да чини истинско добро, и због тога је субота у Старом Завету била одмор од свих дела. Истински спокој душе је Сам Господ, отуда је истинска субота могла да наступи само после Голготске жртве, силаска у ад и Васкрсења Христа Спаситеља. Дакле, субота је давала форму спокоја, али није имала унутрашњи садржај, она је била празан суд од алабастера који још није био испуњен миомирисом. Пасха страдања и Пасха Васкрсења биле су средиште Свештене историје, почетак Новог Завета и основа Цркве. Васкрсење је дало садржај суботњег спокоја: мир са Богом, поновно успостављање образа и подобија Божијег у човеку, богоопштење и спокој у Духу Светом. Субота је била пророштво о спокоју, пророштво о Васкрсењу, и у том смислу слика вечности. Васкрсење је почетак живота на земљи. Старозаветна Пасха се оваплотила у Новозаветну Пасху, а субота у недељу.

После Христовог Васкрсења из мртвих старозаветна Пасха је постала јеврејска Пасха, Пасха оних који нису прихватили Христа као Спаситеља и Месију. Субота је у старојеврејској свести представљала очекивање Месије. Сада је празновање суботе као и старозаветне Пасхе у мистичком смислу неверовање у Христа и очекивање другог Месије. Даном Велике Суботе, када је Христос лежао у гробу, завршио се Стари Завет. Христовим Васкрсењем из мртвих почео је нови живот - Нови Завет. У Старом Завету седмица се завршавала суботом, а у Новом Завету седмица почиње недељом.

Празник суботе је представљао захвалност Богу за стварање видљивог света, очекивање Месије и припрему за вечност. Васкрсење Христово је залог нашег свеопштег васкрсења. Празнујући недељу, ми благодаримо Богу за вечни живот. За стварање света је била довољна воља Божија, за искупљење и спасење човека послужили су крв и страдања Сина Божијег. Ако зрно бачено у земљу није никло, ако је субота изнад недеље и то значи да се њен смисао праслика и пророштво нису испунили, то би онда значило да се још није завршило време Старог Завета. Истински спокој није спокој мртвог тела, то није спокој када се ништа не ради и спокој празнине; истински спокој душе је спокој од грехова и страсти, спокој од демонских сила. Неки Оци не сматрају недељу првим даном недеље, већ осмим.

Осам је слика вечности. Ритам недеље је остао исти: 6 и 1. Символички јединица (1) јесте почетак, вечност и апсолут; 6 је равнотежа, симетрија и хармонија између духовног и материјалног; 7 је дејство Божанских сила у свету; 8 је вечни живот.

Субота је била дата у Старом Завету, јер до Христовог Васкрсења није могао да се слави догађај који се још није десио. Субота је названа Вечним Заветом, али су и приношења жртава у старозаветном храму такође названа "вечнима", јер су представљала пророштво о Голготској Жртви. Њихов тајанствени смисао се остварио у распетом Христу, у вечној Жртви Христовој за спасење света.

Napomena: Podvuceno moje

 

 

<< претходна    [ садржај ]    следећа >>

 

 

 
  Светосавље.орг :: Библиотека :: Ћирилица :: Latinica  
Calendar
«  December 2016  »
SuMoTuWeThFrSa
    123
45678910
11121314151617
18192021222324
25262728293031

Site friends
  • Create your own site


  • Copyright MyCorp © 2016
    Free website builderuCoz