Tuesday
2024-03-19
4:09 AM
Welcome Guest
RSS
 
My site
Main Registration Login
Да ли арамејска Библија, или Пешита, назива Бога Библије Алах »
Site menu

Our poll
Rate my site
Total of answers: 59

Statistics

Total online: 1
Guests: 1
Users: 0

Login form

Да ли арамејска Библија,

или Пешита,

назива Бога Библије Алах?

 

 

Недавно се развила дебата, углавном на Веб-у, што се тиче имена Алах које се користи у арамејском рукопису Библије. Тврди се од стране исламских учењака да то доказује да је оригинално име Бога, Алах. Постоји неколико разлога зашто је ово лаж:

 

1. Пешита и арамејски нису коришћени у преводу Библије Краља Џеимса. Само грчки текстови су коришћени. Бог је дозволио муслиманским војскама да нападну Цариград ПРЕ него што је арамејска Библија била прихваћена од стране грчке цркве. Грчки монаси Цариграда су побегли из својих цркава са грчким рукописима које су они имали из Антиохије и Источних цркава не загађеним сиријским паганским појмовима из Месопотамије. Дакле, КЈВ је Бог  заштитио од загађења арамејским текстовима. Мора постојати неки разлог што арамејски текст Библија није угодан Богу.

 

2. Муслимани и "Јевреји за Алаха", тврде да је западни арамејски текст Пешита, био оштећен и промењен од стране реформатора да би дошао у склад са Кинг Џејмс принципима или Еразмом. Ово је старо гледиште. Кад год се ствари не слажу између Курана или исламског мита, муслимански учењаци тврде да је неко изменио све остале текстове онако како они воле. Слаткa ствар је да Пешита и арамејски нисu доспели у Европу барем до 18. века. Ево шта Јевреји за Алаха (Ово је права група Јевреја) кажу:

 

    ''Права порука о животу и учењу Исуса, Мухамеда и Несторија може се упоредити са оном у Пешити и Кур'ану. Црква Истока тврди да је сваку копију Пешите икада направљену оверио сваки епископ да је истинита и чиста копија, што је само значење речи "Пешита''. Кур'ан је подударан са тим. Пешито или Пешита Запада је промењена, не тако често као данас хришћанске Библије али је промењена у древним временима. Тора је била уништена уништењем Јерусалима у 70. и од тада је претрпела још гору судбину. Постојале су само два таква свитка у то време.  Један је био сачуван од стране свештеника, а други од стране краља. У тим временима породице су биле плаћене да меморишу целе књиге и оно што је створено је поново написано много пута да одговара сврси писаца као са многим верзијама хришћанске Библије.''

Дакле, коначни ауторитет за те људе, што се тиче аутентичности Речи Божије, јесте реч несторијанских патријараха који не верују да је Исус био једна особа, то јест, Бог и човек од рођења до смрти и да су остала оба до овога часа . (Више о томе у наставку) Какав подли ауторитет тих јеретичких епископа, и тако, какве вашљиве рукописе ови патријарси нам нуде. Није ни чудо што Муслимани воле Пешиту и арамејски, најмање као крајњи велики узор.

 

3.Чињеница је, да су арамејски и Пешита мењани и ревидирани изнова и изнова кроз векове, а када је  Арамејски коначно стигао у Европу у 18. веку, није био ни на који начин сличан првобитном арамејском. Мењаље Арамејског "оригинала" су урадили људи на Блиском истоку, а не у Немачкој. Осим тога, најстарији арамејски текст потиче тек око 450 године нове ере. То је било пре него што је Константин узео власт у великој мери, па се тврди да предходи Римским западним текстовима. Проблем је у томе што је арамејски текст био текст Несторианаца, а касније Источне католичке цркве.

 

Несторианизам је 5. вековна христолошка јерес. Несторианизам узима своје име од Несторија, епископа Цариграда (428-31). Несторије је учио да Христос има две природе - божанску и одвојену људску природу. Несторије је осуђен од стране Сабора у Ефесу (431), који је посебно сазван да реши спор. Тамо је православна доктрина о природи Исуса Христа била разјашњена: Христос је прогласен истинитим Богом и истинитим човеком, као две различите природе у једној личности - став који је потврдио Сабор у Халкидону у 451 нове ере. Несторија био свргнут као епископ и послат у Антиохију. Данас несторијанска црква преживљава на истоку и од тада учи, у супротности са ортодоксном доктрином, да постоје две особе у оваплоћеном Христу, људска и божанска.

Што се тиче католичког утицаја на избор арамејског и Пешита текстова:

 

     "У вези са .... оригиналносшћу Пешита текста, као патријарх и шеф Свете Апостолске и католичке цркве на Истоку, желимо да искажемо, да је Црква на Истоку примила писма из руку благословених  апостола у арамејском оригиналу, на језику којим је говорио наш Господ Исус Христос, и да је Пешита  текст Цркве Истока који је дошао из библијских времена, без било какве промене или ревизије."

     Мар Есхаи Схимун по благодати, 

     Католички Патријарх Истока

Дакле, видимо да су Несториани и источни католици, разумевали две личности Христа. Ово није ништа друго него модификација гностицизма који је тврдио да је Христ био људски рођен, а на свом крштењу други Христос Бог узео је да станује у тело Христа човека.

 

То је само мали корак да се удруже са исламским појмом да је Христ само једна особа, а не Бог. Источна сиријске црква је толерисала вековима муслимане јер су одабрали име Алах и користили га у својој Библији, уместо Ел или Елохим.

4. Исус је утврдио за нас име Божије на хебрејском и арамејском:

 

    Матеј 27:45 А од шестог сата би тама по свој земљи до часа деветога.

    46. ​​А око деветога часа, повика Исус гласно говорећи: Ели, Ели, лама сабахтани? то јест, Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио?

    47 Неки од оних што стајаху онде, чувши то рекоше: Овај човек зове Илију.

 

Ми овде видимо два доказа за чињеницу да је име Бога Ел.

 

    Стих 46. Ели, Ели, итд. Овај језик није чист хебрејски, нити сиријски, већ мешавина оба, под заједничким називом Сиро-Халдејски. Ово је вероватно био језик којим се често говорило. Речи су узете из Псалма 22:1. (Барнес белешке)

 

Исус је говорио неки комбиновани језик употреблјавајући арамејски и сиријски, коме је наводно основ арамејски од Калдеја где се налази данас Баитх Католичке цркве, у Сирији и Ираку. Исус је употребио јеврејски назив за Бога, Ел, и додао посесивни суфикс, и. Тако, Ели, или "Боже мој".

 

То такође подразумева да Исус никада није користио арамејско име за Бога, јер је морало бити већ оштећено. У овој књизи сам показао да име Алах потиче из паганских облика чувене Вавилонске куле. Ова кула и Сумер где су богови ИЛ и ИЛАХ еволуирали, само су уз пут из Израела. Тако да неки примитивни Алах облик можда је већ био у употреби у Исусово време. Он је одбацио то и користи име ЕЛ или Елохим за Бога Библије.

 

Бог Отац, Син и Свети Дух су постављени бројним високо хитним формулацијама у Речи Божијој на очигледан начин, тако да ће ове формулације бити моћно оружје против Сатанских напада на нашу веру 2.000 година касније. У свом божанском свезнању, Исус Христос је говорио неке врло посебне речи, усред своје патње, имајмо то у виду. Исус је желео да за нас победи у овој дебати над муслиманским богохулницима. Похвалите свето име.

 

Други доказ у Матејевом тексту се налази у стиху 47, где се људи држе мишљења да је Исус био позивао Илију, или Илијаха, чије име значи, Ели-Јах, или "Боже мој, Иавех." Ако је Исус рекао: "Алах, Алах, итд итд", то посматраче не би могло асоцирати на Илију на било који начин, обликом или формом.

 

-------------

 

 

 

 

 

 

 

 

Calendar
«  March 2024  »
SuMoTuWeThFrSa
     12
3456789
10111213141516
17181920212223
24252627282930
31

Site friends
  • Create your own site


  • Copyright MyCorp © 2024
    Free website builderuCoz