Nije poenta Četvrte zapovesti niti fizički odmor, niti bogosluženje, već sveto vreme koje je posvećeno Bogu, a ne svakodnevnim aktivnostima. Da je smisao subote odmor, onda se ona ne bi nalazila u dekalogu kao jedna od deset zapovesti, ne bi se nalazila u grupi zapovesti koje definišu odnos ljubavi prema Bogu, već bi se nalazile zajedno sa drugim pravilima življenja koji imaju zdravstveni ili ceremonijalni karakter. Smisao Deset zapovesti jeste definisanje razlike izmedju prave ljubavi i greha, jer sve što predstavlja kršenje zakona jeste greh, dok življenje u skladu sa zakonom jeste izraz ljubavi. Kome Božji autoritet nije važan, pa zanemaruje autoritet Božjeg zakona, on svakako ima drugih bogova koje radije sluša (svoj sopstveni Ego, mišljenje i tradicija ljudi, itd), i zato svako kršenje zakona jeste greh.
-----------------
Duh Sveti daje silu za držanje svake Božje zapovesti, pa i Četvrte. Kada zadje sunce u petak predveče i kada se čovek pomoli za blagoslov Četvrte zapovesti, tada se u čovekovo srce spusti praznik iznutra. To je tada sveto vreme. Sve što bi te dekoncentrisalo sa Božjeg karaktera, tebi je tada strano i mrsko jer ti Duh daje da su tvoje misli tada posvećene Bogu. Kada slušaš propoved ili se družiš sa vernim ljudima, tada njihove reči imaju jasnije nadahnuće, i kada se šetaš prirodom, tvoja duša prepoznaje lepotu Božjeg kraktera tamo gde je inače ne bi zapazio, jer Bog tada više komunicira sa tobom, otkrivajući ti u većoj meri svoje veličanstvo. Uspomena na stvaranje je prvim ljudima bila najveće otkrivenje Božje ljubavi kojom su se tada baviji i zato je taj dogadja ušao u sadržaj Četvrte zapovesti, a nama je to uspomena i na obnovljeno stvaranje, i na milost Božju koju je učinio prethodnih šest dana tako da se u krugu porodice podsećamo na sve stvari koje je Bog za nas učinio u prethodnih šest dana i za svaku pojedinačno zahvaljujemo se Bogu i delimo medjusobno to iskustvo. Zahvaljujući Svetome Duhu nama je tada subota milina, kao što je naziva prorok Isaija kada kaže:
"Ako odvratiš nogu svoju od subote da ne činiš šta je tebi drago na moj sveti dan, i ako prozoveš subotu milinom, sveti dan Gospodnji slavnim, i budeš ga slavio ne idući svojim putevima i ne čineći šta je tebi drago, ni govoreći reči, tada ćeš se veseliti u Gospodu, i izvešću te na visine zemaljske, i daću ti da jedeš nasledstvo Jakova oca svog; jer usta Gospodnja rekoše." (Isaija 58,13-14)
Kada neko nema ljubavi prema Bogu, naravno da će zahtev Četvrte Božje zapovesti shvatiti kao kakav teret, što je lepo i objasnio apostol Pavle kada je rekao da oni koji žive po telu, ne mogu da se pokoravaju zakonu: "Jer telesno mudrovanje neprijateljstvo je Bogu, jer se ne pokorava zakonu Božijem niti može." (Rimljanima 8,7) No, svrha svake zapovesti i jeste da čovek postane svestan da je grešan, da bi od Boga tražio Njegovu silu da može da drži zakon. Ali oni koji imaju na prestolu svog srca svoj Ego, a ne Gospoda, oni kada shvate da nemaju ljubavi, odbacuju zahteve zakona, umesto da zavape Bogu svesni svoje grešnosti da im da ljubavi da drže Božji zakon. |
