DA LI TO BIBLIJA SPOMINJE VANZEMALJCE?! Upoznajte nefilime, rasu bogova palu s neba (FOTO)
"Desilo se tako da, kada su se deca čovečija namnožila, da su u tim danima dobila prelepe i zgodne ćerke. A anđeli, deca neba, videše ih i žudeše za njima, i rekoše jedni drugima: 'Hajdemo, izaberimo sebi žene među decom čovečijom i napravimo decu'", kaže apokrifna Knjiga Enohova. O čemu se tu radi?!
Nefilimi su misteriozna bića koja se u biblijskoj Knjizi Postanja, poznatoj i kao Prva knjiga Mojsijeva, pominju kao potomstvo "sinova Božijih", ali se takođe u smislu divova pominju u Knjizi brojeva kao stanovnici Hanana.
Ko su Nefilimi? Plašimo se da konačan odgovor ne možemo da vam damo, ali možemo da vam damo dovoljan broj informacija na osnovu kojih ćete moći da stvorite sopstvenu predstavu o njihovoj prirodi i poreklu (pod uslovom da Bibliju uopšte uzimate kao kredibilan izvor), sa ili bez upotrebe mašte.
Ova reč se sa hebrejskog najčešće prevodi kao "div", ali to ništa ne govori o etimologiji same reči, i njenom originalnom značenju. Većina učenjaka veruje da je u korenu reči nefilim hebrejski koren "n-ph-l" što znači "pad". Shodno tome, njihovo ime se interpretira na različite način: neki misle da znači "oni koji izazivaju pad drugih", "pali", "otpali". Simah Evionit, čuveni antički prevodilac Starog zaveta na grčki, prevodi ih kao "nasilnike", dok Akila, jedan od 70 apostola po crkvenom predanju izabranih od strane Boga da šire njegovu poruku, nefilime prevodi i kao "one koji padaju".
Pali anđeo. Foto: Wikipedia/ Holger Tholkin
Nefilimi se u Bibliji pominju samo u dva navrata, koje vam prenosimo u celosti (iz prevoda Đure Daničića i Vuka Karadžića). Radi praktičnosti, spojili smo sve paragrafe u jedan pasus.
Postanje 6:1-4: "A kad se ljudi počeše množiti na zemlji, i kćeri im se narodiše. Videći sinovi Božji kćeri čovečije kako su lepe uzimaše ih za žene koje hteše. A Gospod reče: Neće se duh moj do veka preti s ljudima, jer su telo; neka im još sto dvadeset godina. A beše tada divova na zemlji; a i posle, kad se sinovi Božji sastajahu sa kćerima čovečijim, pa im one rađahu sinove; to behu silni ljudi, od starine na glasu."
Brojevi 13:33-34: "I prosuše zao glas o zemlji koju uhodiše među sinovima Izrailjevim govoreći: Zemlja koju prođosmo i uhodismo zemlja je koja proždire svoje stanovnike, i sav narod koji videsmo u njoj jesu ljudi vrlo veliki. Videsmo onde i divove, sinove Enakove, roda divovskog, i činjaše nam se da smo prema njima kao skakavci, takvi se i njima činjasmo."
Zaharije Sitčin, tvorac teze o "posetiocima" sa 12. planete po imenu Nibiru, pozira sa uveličanim drevnim mesopotamskim reljefom na kojem je navodno naslikan cilindar sa vanzemaljskog broda. Foto: Wikimedia Commons/Lapavaestacaliente
Postoje dva gledišta o tome ko su nefilimi koji se pominju u Postanju i Brojevima.
DEVETA PLANETA JE MITSKA NIBIRU?! Nauka je upravo dokazala da su vanzemaljci - bogovi? (FOTO)
Po jednom su to potomci Sita, trećeg sina Adama i Eve, rođenog nakon što je Kain ubio Avelja, koji se kod jevanđeliste Luke pominje i u rodoslovu Isusa Hrista. Kumranski spisi pominju "decu Sita" koje je Bog osudio zbog pobune; drugi pominju da je priroda pobune bila u tome što su se potomci Sita mešali sa potomkinjama Kaina.
Po drugom gledištu, nefilimi su potomci palih anđela, što je mnogo verovatnije (ne u faktičkom smislu, već u smislu šta je autor Petoknjižja verovao da se desilo) pošto dosta trećih izvora "sinovima neba" zove upravo anđele.
Figurina sumerskog vernika oko 2500. pne. Foto: Wikipedia/Osama Shukir Muhammed Amin FRCP, NASA
Čini se da Judina poslanica, najkraći spis iz Novog zaveta, implicitno tvrdi da su očevi nefilima bila nebeska bića koja su sišla s neba i polno opštila sa ženama. Protivnici ovog stanovišta kažu da je Hrist izričito rekao da se anđeli ne žene; njima prvi odgovaraju da je mislio samo na anđele na nebu.
Međutim, ovoj hipotezi u prilog ide bitna činjenica: fraza "sinova Boga" (tačnije, fraza koja se koristi u Bibliji je "sinovi bogova" jer je "Elohim" množina) van Postanja koristi se u Bibliji još samo u dva navrata, oba u Knjizi o Jovu, i oba puta se odnosi na anđele. Šta više, Aleksandrijski rukopis sa početka 5. veka ovu frazu sa hebrejskog na grčki prevodi kao "anđeli Boga".
I dok se u Bibliji tek ovlaš pominju i ostavljaju mnogo mesta spekulaciji, nefilimi u apokrifnoj jevrejskoj književnosti igraju daleko veću ulogu, posebno u Knjizi Enohovoj i Knjizi Jubileja (obe su kanonske u Etiopskoj pravoslavnoj crkvi, ali nisu u rimokatoličkoj i istočnopravoslavnoj tradiciji).
Arhanđel Mihail baca pobunjene anđele u pakao, slika Luke Đordana iz 1666. godine. Foto: Wikimedia Commons/gallerix.ru
Oni nefilime dovode u vezu sa palim anđelima, a posebno sa "stražarima" (grigorima). Samjaza, anđeo visokog čina, predvodi pobunjene anđele koji silaze na Zemlju da bi imali snošaj sa ženama.
Prenosimo vam delove onoga što 6. poglavlje 1. dela Knjige Enohove kaže o tom događaju (stvarnom ili izmišljenom):
"Desilo se tako da, kada su se deca čovečija namnožila, da su u tim danima dobila prelepe i zgodne ćerke. A anđeli, deca neba, videše ih i žudeše za njima, i rekoše jedni drugima: 'Hajdemo, izaberimo sebi žene među decom čovečijom i napravimo decu'.
A Semjaza, koji im je bio vođa, reče: 'Plašim se da se nećemo složiti oko ovog dela, i da ću samo ja morati da platim cenu velikog greha'. A oni mu svi odgovoriše i rekoše: 'Zakunimo se i vežimo međusobno svestranom kletvom da nećemo odustati od ove namere već da ćemo uraditi ovu stvar'. Onda se svi zakleše i povezaše svestranom kletvom.
"Pad pobunjenih anđela", slika Hijeronima Boša iz 1514. godine. Foto: Wikimedia Commons/wga.hu
A beše ih sveukupno dve stotine; koji se spustiše u danima Jareda na vrh planine Hermon, i nazvaše je planina Hermon (danas na granici Libana i Sirije, prim. nov.), jer se na njoj zakleše i povezaše međusobnom kletvom..."
Tekst zatim navodi imena njihovih "desetara", vođa grupa od po deset anđela. Među njima su, pored "velikog vođe" Semjaze, i: Semlazaz, Araklba, Ramil, Kokablel, Tamlel, Ramlel, Danel, Ezekil, Barakijal, Asael, Armaros, Batarel, Ananel, Zaklel, Samsapil, Satarel, Turel, Jomjael i Sariel.
Šta se potom dešavalo? Poglavlje 7. kaže:
"I svi zajedno sa njima uzeše sebi žene, i svaki izabra za sebe po jednu, i počeše da ulaze u njih i da ih skrnave, i da ih uče čarima (vradžbinama) i gatanju, i sečenju korenova, i upoznaše ih s biljkama. A one ostaše trudne i doneše na svet velike divove, čija je visina bila tri hiljade lakata: Oni pojedoše sve ljudske zalihe.
Nekanonski prikaz arhanđela Gavrila dok Bogorodici objavljuje da nosi Isusa Hrista, na slici Henrija Osave Tenera. Foto: Wikimedia Commons/freechristimages.org
A kada ljudi više nisu mogli da ih izdržavaju, divovi se okrenuše protiv njih i proždraše čovečanstvo. I počeše da greše protiv ptica, i zveri, i reptila, i riba, (misli se u smislu da su počeli da ih ubijaju) i da jedni drugima jedu meso, i da piju krv. Onda se zemlja požali zbog bezakonika."
Po ovoj tradiciji, potomstvo palih anđela su nefilimi a potomstvo nefilima su Eljudi, na koje se gleda kao na posebnu hibridnu rasu. Knjiga Jubileja kaže i da je jedan od razloga za Potop bila namera Boga da sa zemlje počisti nefilime ("zle divove") i Eljude.
Što se tiče onih palih anđela zbog kojih je cela "frka" i nastala, oni su bačeni u Tartar (deo pakla koji se nalazi još dublje od Hada, mesto "potpune tame"). Ali, Bog je dozvolio da deseti deo rasturenih duša nefilima ostane na Zemlji u svojstvu demona kako bi mogli da zavode ljude na krivi put do Sudnjeg dana (ovo je sve isto po Knjizi Jubileja).
"Krajolik sa Orionom", slika Nikole Pusena iz 1658. godine. Foto: Wikimedia Commons/Metropolitan Museum of Art
Stajalište ortodoksnog judaizma je, međutim, surovo protiv ovakvog i bilo kakvog sličnog stajališta, a pojedini rabini su u dalekoj prošlosti čak bacali i kletve na svakoga ko bi se usudio da kaže da se pod "sinovima Božijim" misli na anđele ili da su se anđeli venčavali sa ljudima. Za njih su nefilimi - "sinovi plemstva", i prema tome - ljudi.
Zanimljivo je, međutim, što se u aramejskoj kulturi izraz "nijfelah" odnosi na sazvežđe Orion a "nefilim" na potomstvo mitskog Oriona, divovskog lovca kojeg je Zevs smestio među zvezde.
(Aramejski jezik je na Bliskom istoku bio svakodnevni i jedini jezik kojim su svi govorili, od sredine prvog milenijuma pre nove ere, pa do barem arapskih osvajanja u 7. veku; Jevreji su tokom perioda Drugog hrama, odnosno od 539. p.n.e. do 70. n.e, govorili isključivo aramejskim, dok se hebrejski koristio samo za verske obrede; aramejski jezik je jezik kojim je govorio Isus Hrist.)
Sumerski i kasnije vavilonski bog Enki. Foto: Wikimedia Commons
Konačno, za kraj, pomenimo još jednu hipotezu koja se bavi nastankom legende o nefilimima (do sada smo se bavili pitanjem na šta su biblijski pisci mislili kada su pričali o njima).
Postoji mogućnost da je cela priča utemeljena na izvesnim negativnim aspektima mnogo starijeg sumerskog predanja o sedam legendarnih kulturnih heroja (to su mitološki junaci koji putem izuma i otkrića menjaju svet na bolje; Prometej je klasičan primer) iz vremena pre Potopa, koji su bili ljudi, ali koji su posedovali neke izvanredne sposobnosti koje su im dali bogovi.
Jedan od te sedmorice, nazivan je "sin Enkijev". Enki je bio sumerski bog vode, mudrosti, stvaranja i magije. I zaista, biblijska Knjiga Brojeva kaže: "Videsmo onde i divove, sinove Enakove, roda divovskog"...
(O. Š.) | 
