19) Седамдесетих година прошлог века мајка ми је коначно дала паре да купим гитару. У то време студирао сам хемију и пошто нисам имао никог ко се разуме у музичке инструменте, замолио сам колегу са факса да пође са мном до продавнице, чисто да имам неког крај себе. То није била специјализована продавница музичких иструмената, него више радња где се поред других производа могла пронаћи и по која гитара. Биле су две које су према новцу у мом џепу претендовале да буду купљене. Обе су биле готово идентичне, а ја од узбуђења нисам уочио у чему се разликују, па сам упитао колегу који је стајао поред мене ''у чему је ствар''? Уследио је одговор да једна има кружни отвор, а друга елипсоидни. После дужег разгледања закључих да је боља ова са елипсоидним отвором, јер сам оној другој пронашао неку ману, али ми се није допадало баш то што има такав отвор, јер обично гитаре имају кружни. Колега рече да не журим са куповином наводећи да ће можда продавница набавити неке боље моделе. Али ја сам био решен да тога дана купим гитару, па како било да било. И одлука је пала, купио сам ту са елипсоидним отвором. Сав хепи пођох са гитаром код сестре где ме је чекала наша мајка, мислећи да ће да се изненаде и да ће се обрадовати кад ме виде ''наоружаног'' гитаром. Када сам се појавио уследило је шок, наиме, сестра се посвађала са мамом што ми је дала паре, говорећи: ''њему си дала новац да купи гитару, а унучету ниси дала ништа'', јер се некако у то време породила и добила ћерку. И тако ми се радост што сам купио гитару покварила. Но све једно ја и мама смо се вратили кући у Итебеј из Зрењанина где смо били гости код њене ћеке а моје рођене сестре.
Када сам се на факултету на предавањима опет видео са оним колегом, био је један ''шаљив'' коментар са његове стране. У друштву других студената, рече: ''Милош је купио гитару која има отвор у облику вагине''. Наравно он је уместо речи ''вагина'' употребио српски народни израз који је много сочнији.
Зашто описујем овај мој доживљај куповине гитаре. Разлог је поука која се може из ње извући. Пре свега, музички инструменти се купују у специјализованим продавницама, и притом се поведе особа са искуством да човек не би купио неисправан инструмент па да после има проблема код свирања. То се управо и десило. Када сам кренуо да учим да свирам позвао сам једног младића из села који је знао да свира гитару. Одмах је запазио да са њом нешто није у реду. Рече да су жице превише одмакуте од прагова. А ја као тотални незналица по том питању сам се чудио зашто је свирање толико болно за јагодице прстију. Касније сам сазнао да је иначе свирање гитаре болно за наведене делове тела, још ако су жице јако одмакуте од прагова, то је онда ужас за музицирање.
Много година касније, када сам се поново заинтересовао за свирање гитаре да бих решио проблем са размаком жица од прагова, на интернету сам пронашао податак колики тај размак треба да буде, те сам приступио самосталној поправци то јест корекцији, јер сервис за музичке инструменте који сам контактирао нису имали идеју како то да коригују. Смислио сам нека оригиналана решења, при томе сам употребио разне турпије, и део од дрвене дршке варјаче. Поле много уложених сати рада успео сам у потпуности да уклоним неисправност и сада на гитари много лакше свирам, а и тонови су чистији.
Тако да, драги моји читаоци, преблем који човека задеси није увек само негативан, он врло често потстиче креативност, иновативност, а као награду дарује осећај задовољства због успешно решеног проблема. При томе, научио сам доста ствари о звуку, музичким лествицама и тоновима. Дакле, проблеми стимулишу комплетирање личности, а што је смисао наших живота у опште. Осим тога има и практичне користи. У конкретном примеру који сам навео, то је могућност много лакшег и лепшег свирања гитаре. Када се проблеми појаве треба бити суздржан и не љутити се због њих. |
