Identitet četiri anđela iz Otkrivenja
You are here:
- Home
- Biblijske istine
- Identitet četiri anđela iz Otkrivenja
U knjizi Otkrivenja u 14. poglavlju je zapisana poslednja Božja opomena čovečanstvu. Radi se o poruci tri anđela, ili troanđeoskoj poruci. Dalje u Otkrivenju u 18. poglavlju se pojavljuje još jedan – četvrti anđeo, koji ponavlja poruku drugog anđela. Ko su ti anđeli?
Kao prvo, to nisu anđeli u doslovnom smislu reči, nego su grupa ljudi koji objavljuju Božju vest. I apostol Pavle sebe naziva vesnikom ili anđelom Gospodnjim. „Premda vam je moja bolest bila kušnja, niste me prezreli niti pljuvali po meni, nego ste me primili kao anđela Božjeg, kao Hrista Isusa.“ (Galatima 4:14).
Da bi ispravno razumeli poslednju Božju opomenu, veoma je važno da znamo identitet tih anđela, jer mnogi teolozi tvrde da svi ti anđeli predstavljaju „Božju crkvu poslednjih dana“. Naravno radi se o crkvi na čijem platnom spisku se nalaze ti teolozi. Konkretno, radi se o teolozima Hrišćanske adventističke crkve. Oni tvrde da su sva tri anđela iz Otkrivenja 14. poglavlja Adventistička crkva, i da je i anđeo iz Otkrivenja 18. poglavlja ista crkva. Već na prvi pogled se ta njihova teorija ne uklapa u proročku viziju. Ako svaki od tih anđela predstavlja Hrišćansku adventističku crkvu, zar ne bi bilo logično, da je apostol Jovan u viziji video jednog anđela koji nosi tri poruke, i kasnije isti anđeo ponavlja drugu poruku?
Pa da pogledamo biblijske i istorijske činjenice.
U Otkrivenju u 10. poglavlju se pojavljuje jedan anđeo. On jednom nogom stoji na moru (kraljevstva koja su nastala hukom voda i vetrova, Evropa, Azija, Afrika). Drugom nogom je stajao na zemlji (imperija koja je mirno rasla, Amerika). To znači da je ovaj anđeo doneo poruku celom svetu. On se zaklinje u 6. stihu da vremena više neće biti. To znači da se on pojavio na kraju najdužeg proročkog lanca od 2300 godina. Ovaj anđeo ima svitak koji je bio zapečaćen, jer je za poslednja vremena. Taj svitak govori o Božjem sudu. Knjiga proroka Danila. Jovan uzima svitak od anđela i po dobijenom uputstvu jede taj svitak. U ustima mu je svitak bio kao med, ali je u stomaku postao gorak. Tada dolazi još jedno uputstvo: „Onda su mi rekli: Prorokuj opet narodnostima i narodima i jezicima i mnogim carevima.“ (Otkrivenje 10:11).
Ovaj anđeo dakle nosi poruku svim narodima sveta, svi su ga čuli, poruka je bila slatka u ustima, a donela je gorko razočarenje. Anđeo se pojavljuje pri kraju 2300 dana i noći.
Da vidimo sada prvog anđela iz otkrivenja 14. poglavlja. On se pojavljuje u 6. i 7. stihu. Nosi nebesku poruku svim jezicima, plemenima, kolenima i narodima. Znači celom svetu. U toj vesti je večno jevanđelje, poziv na pokajanje i odavanje časti Bogu. U toj poruci je poruka o sudu. Nosioci poruke su pogrešno protumačili poruku o sudu i bili su ubeđeni da će tog dana 23. oktobra 1844. Isus ponovo doći. Imali su ispravnu matematiku, ispravan poziv za povratak Bogu, ali pogrešno shvatanje o sudu. Svitak im je bio sladak u ustima. Nadali su se skorom odlasku kući, na nebo. Međutim usledilo je gorko razočarenje. Ovde sa sigurnošću možemo reći, da je prvi anđeo iz Otkrivenja 14 i anđeo iz Otkrivenja 10, jedan te isti anđeo. Ko su ovi ljudi?
U SAD je Vilijem Miler iz Lou Hemptona 1831. godine došao do zaključka da se period Jevanđelja približio kraju. Njemu su se ubrzo pridružili F.G. Braun, Čarls Fič, Josija Lič, J.V. Haims i drugi uticajni pobožni ljudi. Naročito u periodu od 1840-1844. su bile velike aktivnosti oko objavljivanja vesti u SAD. Nijedna crkva nije zatvorila vrata ovim propovednicima, jer su oni pozivali ljude da se vrate Bogu i da se pripreme za sudnji dan. Oni nisu pozivali ljude da napuste svoje zajednice i da se priključe nekoj novoj zajednici.
Evo nekih pisanih izjava o tom periodu u SAD.
„Dužnost je svih da pozivaju narod i govore: ’Bojte se Boga i podajte Mu slavu, jer dođe čas suda Njegova.’ Ali je to posebna dužnost Božjih propovednika.“ (J.W. Breok, Elementi proročkog tumačenja, str.166,167)
„Kazao bih vam ove noći: ’Bojte se Boga i podajte Mu slavu, jer dođe čas suda Njegova’, u tačnom i bukvalnom smislu. Mi smo sada veoma blizu toga poslednjeg dana o kome apostol kaže: ’Po ovome znamo da je ovo poslednji čas’… Mi smo upravo uoči tog dana – mi smo u poslednjem času tog dana; i on je vrlo blizu, vrlo, vrlo blizu, upravo pred vratima, na samim vratima, saglasno svima koji su proučavali ovu stvar, i koji su istraživali Božju nauku;… da su oni svi jednodušni, da je Hristovo carstvo na pragu.“ (J.M. Kempbel, Večno jevanđelje)
Čekanje Hristovog skorog dolaska nije uzelo maha samo u SAD.
„Ne očekuje se samo u Velikoj Britaniji skori dolazak Spasitelja, niti se samo tu pojavio glas upozorenja, već takođe u Americi, Indiji, i evropskom kontinentu. Nedavno mi je kazao jedan naš nemački misionar da u Vitembergu postoji hrišćanska kolonija sa nekoliko stotina članova, čija je osnovna karakteristika očekivanje drugog Hristovog dolaska. Jedan hrišćanski propovednik sa obala Kaspijskog mora, kazao mi je, da je i kod njegovog naroda prisutno svakodnevno iščekivanje. Oni o tome neprekidno govore kao o „danu utehe“. U maloj publikaciji „Hiljadugodišnje carstvo“ autor kaže da u Americi 300 propovednika reči Božje propoveda evanđelje o carstvu, dok u ovoj zemlji, dodaje on, oko 700 njih iz engleske crkve podiže isti glas.“ (Murant Brok, Glorifikacija, str.10,11)
„Dr. Josif Volf je, prema njegovim žurnalima, između 1821. i 1845. godine propovedao skori Gospodnji dolazak u Palestini, Egiptu, na obalama Crvenog mora, Mesopotamiji, Krimu, Persiji, Burdiji, po celom Otomanskom carstvu, Grčkoj, Arabiji, Turskoj, Buhari, Avganistanu, Kašmiru, Hindustanu, Tibetu, Holandiji, Škotskoj, Irskoj, Konstantinopolju, Jerusalimu, Svetoj Jeleni, takođe na brodovima Sredozemnog mora (Mediterana), u Njujorku, među svima veroispovestima. Izjavljuje da je propovedao među Jevrejima, Turcima, Muhamedancima, Persijancima, Indusima, Haldejcima, Jesedima, Sircima, Sabinjanima, pašama, šeicima, šahovima, kraljevima Organca i Buhare, kraljici Grčke, itd. i o njegovim izvanrednim radovima se u časopisu Istraživač (Investigator) kaže: ’Nijedan čovek možda nije dao veći publicitet učenju o drugom dolasku Gospoda Isusa Hrista nego što je to učinio ovaj opšte poznati misionar u svetu. Gde god ide, on najavljuje približavanje dolaska Mesije u slavi.’“ (D.T. Tejlor, Glas crkve, str. 343-344)
„Ali ne može se poreći činjenica da se zaista čulo Božje upozorenje i da je baš u to vreme poslata vest u crkvu o približavanju Hristovog dolaska. Pouzdano se može tvrditi, da je u periodu između 1828. i 1833. izašlo u javnosti i objavljeno u vodećim verskim tadašnjim časopisima mnogo rasprava i članaka o drugom Hristovom dolasku i najavljivanju njegovog približavanja, više nego tokom celog perioda koji je protekao od vremena apostola; verovatno više nego ukupno u svim vekovima od toga doba.“ (Vilijam Kaningem, Pečati i trube Apokalipse, str. 443)
Ovi istorijski izveštaji svedoče o jednom verskom probuđenju koje je obuhvatilo celi svet. Ovaj pokret, koji je propovedao Hristov skori drugi dolazak, dobio je naziv „Adventni pokret“, zbog verovanja u Hristov drugi dolazak (advent). Poruka prvog anđela je poslata celom svetu neposredno pre početka nebeskog istražnog suda. Pokret je bio vođen Božjim duhom, a ne nekom centralizovanom crkvenom administracijom. Prema istorijskim izveštajima o formiranju Hrišćanske adventističke crkve, te 1844. godine ona još nije postojala. Ta činjenica isključuje mogućnost da je pomenuta crkva bila prvi anđeo iz 14. poglavlja Otkrivenja. Dalji razvoj događaja još više isključuje tu mogućnost, jer se ovaj veliki Adventni pokret koji je objavio vest prvog anđela raspada zbog razočarenja. Proročanstvo iz Otkrivenja 10. poglavlja govori da će svitak (knjiga proroka Danila) biti otvoren na kraju vremena.
Da bi ispravno razumeli identitet drugog anđela, moramo ispravno razumeti cilj poruke prvog anđela. Rimska crkva je u mračnom srednjem veku oduzela Bibliju od naroda, i narod je ostao u duhovnom mraku. U tom razdoblju je krenula reformacija širom Evrope, i Biblija je ponovo došla u ruke naroda. Mnogi protestantski lideri su bili nezreli za zadatak koji im je bio poveren, i zadržali su u učenju svojih crkava otrovne doktrine koje su potekle iz Rimske crkve. Rimska crkva je bez sumnje vodeća sila Vavilona, ali ona po rečima Svetog Pisma nije samo bludnica, nego i mati bludnicama (Otkrivenje 17:1-5). Njene ćerke su nazvane bludnicama, jer takođe vrše duhovnu preljubu, točeći pogrešne nauke tj. vino Vavilona. Vest prvog anđela poziva ceo svet na pokajanje, na istinsku pobožnost, na držanje svih Božjih zapovesti, uključujući i četvrtu zapovest, koja nalaže svetkovanje Subote, upozorava na Božji sud i poziva nas da se poklonimo pred jedinim istinitim Bogom. Da su ćerke Vavilona prihvatile Vest prvog anđela, one bi bile izlečene od svoje duhovne bolesti. Ali su one odbacile ovu spasonosnu vest, i nad njima se ispunilo proročanstvo: „Lečili smo Vavilon, ali se on nije izlečio.“ (Jeremija 51:9). Protestantski svet je odbio da se izleči i vratio se svojoj majci. Kada u jesen 1844. Hrist nije došao, nastupilo je gorko razočarenje među vernicima, koji su imali adventnu nadu i očekivali Hristov drugi dolazak. Prvi anđeo se raspršio. Najveći deo tih vernika je zauzeo mesto rugača, a rugali su se jednoj maloj grupi koja je bila svesna činjenice da se na kraju proročkog lanca od 2300 godina desilo nešto veoma značajno u Božjem planu spasenja. Ta mala grupica je bila svesna da je proročanstvo od 2300 godina ispunjeno i da Bog ne greši u proročanstvu. Zato su ti ljudi uprkos ruganjima nastavili da istražuju Sveto Pismo, da bi saznali u čemu je greška. Tražili su istinu kao zakopano blago. Ovu rečenicu moramo upamtiti, jer će nam biti veoma važna prilikom identifikacije anđela iz Otkrivenja 18. poglavlja.
Ova mala grupa je proučavajući Sveto Pismo odbacila svo vino Vavilona. Prihvatili su celu biblijsku istinu, i već 1844. godine su objavili vest drugog anđela: „Pade, pade Vavilon Veliki, bludnica koja je sve narode opila vinom gneva, vinom bluda svoga!“ (Otkrivenje 14:8). Bili su to plemeniti ljudi koji su ostavili iza sebe sve religijske zablude, zatim štetne navike, i predali su svoje živote u Božje ruke. Oni su bili pioniri adventizma. Sada već imamo identitet drugog anđela. Tvrdnja adventističkih teologa, da je Hrišćanska adventistička crkva zapravo i drugi anđeo ne stoji, jer u to vreme kada su pioniri adventizma objavili pad Vavilona, Hrišćanska adventistička crkva još nije postojala.
Pad Vavilona je bio očigledno delimičan, jer u Otkrivenju 18. poglavlju dolazi četvrti anđeo, koji ponavlja vest drugog anđela. Dakle Vavilon nije pao u potpunosti, samo delimično. Paganizovano „hrišćanstvo“ kao nosilac Vavilona je od svog početka bio u padu. Kada je objavljena vest drugog anđela, pale su sve protestantske crkve, jer su odbacile vest prvog anđela. Kakve su bile posledice odbacivanja vesti prvog anđela, o tome svedoče pisani izveštaji iz tog vremena. Ako neko odbaci nebesku svetlost, tone u još dublji duhovni mrak.
„Nismo nikada bili svedoci takvog opšteg propadanja religije kao sada… Kada se prisetimo kako ih malo ima i kako su retki slučajevi pravog obraćenja, a gotovo besprimerno nepokajanje i okorelost grešnika, tada i nehotice uzvikujemo: ’Je li Bog zaboravio da bude milostiv ili su vrata milosti zatvorena?’“ (Religious Telescope, 4. decembar 1844, str.76)
„Neki naši verski časopisi oplakuju, a skoro svi potvrđuju činjenicu da je versko probuđenje skoro nestalo iz naših crkava. I tako je to već dug vremenski period otkako postoji duhovna oskudica. Politički duh znatno oživljava, revnost vlada u svim granama poslovne delatnosti: ali avaj! Propadanje i smrt zlokobno pritiskaju grudi hrišćanina sputavajući ga u njegovoj aktivnosti i božanskoj ljubavi za Boga i za duše. Spoljašnji oblici religije još postoje, subotne dužnosti i običaji se i dalje održavaju; ali ’vremena osveženja od lica Gospodnjeg’ u kojima će ’strah spopasti licemere’ a grešnik postati svestan svoje krivice i ponizna srca ostati veran obećanjima i usrdno moliti za preobražaj duša – ta vremena su ostala samo u prijatnom sećanju – to je prošlost koje više nema.“ (Oberlin evangelist, 20. novembar 1844, str. 189)
„Bogosluženja nedeljom su postala prilika za pokazivanje elegancije u odevanju po poslednjoj modi. Čak se i mala deca kite i kvare, čime se u njima podstiče ponos. Ako se i čitaju ’pravila’, to je samo da bi se udovoljilo slovu zakona, čiji je duh davno nestao. Crkvene knjige su pune imena neobraćenih ljudi i žena. Hrišćane možemo sresti u loži, u prvoj galeriji, u parteru opera i pozorišta. Vernici učestvuju u trkama, daju i posećuju partije kartanja i plesove. Razlika između onih koji su u crkvi i onih van nje je nejasna, tako da se ljudi smeju kada se od njih traži da se sjedine sa crkvom, a ponekad nam kažu da nalaze najbolje ljude van nje.“ (Congretionalist, 30. avgust 1883, str. 549)
U tom duhovnom sunovratu, Bog je opet imao svoj narod. Mali pokret, koji je prihvatio vest prvog anđela, objavio je vest drugog anđela, i dobio je zbog svoje revnosti Božju podršku i naklonost. U početku taj pokret nije ni razmišljao o nekoj velikoj organizaciji. Pokret je bio oduševljen lepotom i jednostavnošću učenja Svetog Pisma. Bog je dao i proročku podršku tom pokretu kroz rad Elen Vajt. Pokret je vođen Božjim Duhom počeo da raste. Polako je prerastao, ne bez opomena i otpora, u crkvu Adventista sedmog dana. Godine 1860. izabrano je ime „Adventisti sedmog dana“, 1861. su stvoreni planovi o organizaciji lokalnih crkava i državnih konferencija, a 1863. se državne konferencije udružuju u Generalnu Konferenciju.
Tu se javlja pitanje, da li ja Hrišćanska adventistička crkva treći anđeo koji donosi treću anđeosku vest? Teolozi te crkve tvrde da jeste. Međutim, sama treća vest i istorija Hrišćanske adventističke crkve opovrgavaju njihovu tvrdnju.
Treća vest na prvi pogled deluje kao najsuroviji ultimatum u celoj Bibliji. „Ako se ko pokloni zveri i njenom liku i primi žig na čelo ili na ruku, on će takođe piti vino Božjeg gneva koje je nerazvodnjeno natočeno u čašu gneva njegovog, i biće uništen vatrom i sumporom pred svetim anđelima i pred Jagnjetom. I dim mučenja njihova dizaće se za večnost. Ni danju ni noću neće imati počinka oni koji se klanjaju zveri i njenom liku, i svi koji su primili žig njenog imena. Ovde je istrajnost svetih, koji drže Božje zapovesti i veru Isusovu.“ (Otkrivenje 14:9-12) Ako razmislimo o tom ultimatumu i povežemo ovu vest sa prve dve vesti, videćemo da smo mi samo grešni pobunjenici protiv Svevišnjeg Boga. Videćemo da su Otac i Sin podneli ogromnu patnju i žrtvu, da bi mogli da nas izbave od smrti. Mi možemo biti opravdani samo Hristovom pravdom, i možemo biti spaseni samo Hristovom krvlju i zaslugama. Ako svu tu ljubav i patnju koju su Bog i Hrist podneli za naše spasenje olako odbacimo, sami biramo svoju propast. Dakle, vest trećeg anđela nas poziva da ne zaboravimo na Hristovu pravednost i na opravdanje verom. Upućen nam je u oštroj formi, jer smo mi ljudi veoma lakomisleni. Sada treba da utvrdimo vreme kada je vest o Hristovoj pravdi, to jest vest o opravdanju verom, i ko je treći anđeo, koji propoveda tu vest? Bez sumnje, treći anđeo nosi poslednju vest čovečanstvu, jer Jovan u viđenju posle trećeg anđela vidi Hrista u slavi. „I pogledao sam, kad gle – beli oblak, a na oblaku sedi neko kao Sin čovečiji, sa zlatnom krunom na glavi i oštrim srpom u ruci. I jedan drugi anđeo izašao je iz hrama vičući na sav glas onome koji sedi na oblaku: ’Zamahni srpom svojim i žanji, jer je došao čas da se žanje, zrela je zemaljska žetva!’ I onaj koji sedi na oblaku zamahnuo je srpom na zemlju i zemlja je bila požnjevena.“ (Otkrivenje 14:14-16). Dakle treći anđeo je nosioc poslednje vesti za čovečanstvo pre Hristovog drugog dolaska. To je poslednji religijski pokret koji treba da se pojavi na svetskoj sceni. Važno je napomenuti da su ove tri vesti združene, i da pojavom druge i treće ne prestaje prva vest. Ove tri vesti se moraju propovedati združene do kraja vremena milosti. Prva vest postavlja liniju razdvajanja između Božjeg naroda i sveta. Druga vest poziva na odvajanje, a treća vest dovodi do duhovnog sazrevanja Božjeg naroda.
Da bi došli do identiteta trećeg anđela, moramo još malo pratiti istorijat Hrišćanske adventističke crkve.
Zahvaljujući uzimanju desetka i priloga od vernika, kao i centralizaciji hijerarhije, počelo je da se stvara jedno „finansijsko salo“. To „finansijsko salo“ počelo je da privlači lovce na laki plen. Upravni centar se izopačio, i Elen Vajt već 1876. piše na tu temo sledeće reči:
„Veliko srce našeg dela nalazi se u …………. i kao što srce u ljudskom organizmu šalje krv u sve delove tela, tako i vodeći ljudi iz centrale naše Crkve utiču na celo telo vernika. Ako je srce u jednom telu zdravo, onda je zdrava i krv kojom upravo srce snabdeva organizam; ali ako je sam taj izvor nečist, ceo organizam posredstvom krvotoka, umesto zdravlja stalno prima otrove. Tako je i sa Crkvom. Ako u srcu dela postoji izopačenost, posledice toga pogađaju celu Crkvu i to se odražava u svim njenim granama i poduhvatima širom sveta.“ (Svedočanstva za zajednicu, sveska 4, str. 209)
Vođstvo je počelo da guši pokret, i pokret se pretvorio u komfornu zonu, formalizam, modnu pistu, itd. Elen Vajt 1884. piše o Adventističkoj crkvi sledeće reči:
„Božja volja nije bila da Izrael luta četrdeset godina po pustinji; On je hteo pravo da ga dovede u Hanansku zemlju i tamo ga nastani kao svoj sveti i srećni narod. Ali mi vidimo da ’nisu mogli ući zbog neverstva.’ Zbog svog neverstva i stalnog otpadanja izginuli su u pustinji, a drugi su bili podignuti da uđu u Obećanu zemlju. Tako isto nije bila Božja volja da se ponovni Hristov dolazak toliko odugovlači i da njegov narod toliko godina ostane na ovome svetu punom greha i nevolja. Ali neverstvo ih je rastavilo od Boga. Kad su odbili da izvrše delo koje im je povereno, drugi su bili pozvani da propovedaju ovu vest.“ (Velika borba, str. 457-458).
Mnogim članovima Hrišćanske adventističke crkve danas reč „Mineapolis“ i godina 1888. ne znače baš puno. Crkveno vođstvo krije sve svoje podvale kao zmija noge. Te 1888. zasedala je Generalna Konferencija Adventista sedmog dana u Mineapolisu. Dva mlada vesnika, Elet Džozef Vagoner i Alonso Trevier Džons su na tom zasedanju veoma jasno, u punom sjaju izneli vest o opravdanju verom. Crkvena vrhuška je odbacila tu vest u potpunosti i satanizovala ove propovednike. Uništeni su stenogrami sa tog zasedanja. Te iste 1888. godine je štampano drugo „dopunjeno“ izdanje knjige „Velika borba“. Knjiga je cenzurisana i dorađena od strane crkvenog vrha. Kasnijih godina su usledile prepravke i falsifikovanja mnogih spisa Elen Vajt. Naravno od strane crkvenog vrha i uredništva izdavačkog dela.
Da se osvrnemo na izjave Božjeg proroka u vezi Mineapolisa. „U Mineapolisu … Svetlost koja je trebala da obasja celu zemlju svojom slavom bila je odbijena i delovanjem naše sopstvene braće je u velikoj meri sakrivena od sveta.“ (Odabrane poruke, prva sveska, str. 234-235)
„Gospod je u svojoj velikoj milosti poslao jednu najdragoceniju vest svome narodu preko starešina Vagonera i Džonsa. Ova vest je trebala na najuzvišeniji način pred svetom uzdići Spasitelja, jedinu žrtvu za grehe celoga sveta. Ona predstavlja opravdanje kroz veru u Jemca; ona poziva ljude da prihvate Hristovu pravdu koja se pokazuje u poslušnosti svim Božjim zapovestima. Mnogi su izgubili iz vida Isusa. Njihove oči treba upraviti na Njegovu božansku ličnost, na Njegove zasluge i Njegovu postojanu ljubav prema ljudskom rodu. Njemu je u ruke predana svaka vlast, da bi mogao dati bogate dare ljudima, darujući im neprocenjivi dar svoje vlastite pravde. To je vest koju je Gospod zapovedio da se nosi svetu. To je vest trećeg anđela koju treba objaviti jasnim glasom i koju će pratiti izlivanje Božjeg Duha u velikoj meri.“ (Svedočanstva za propovednike, str. 91-92)
Vidimo iz ovih izjava da je crkveni vrh odbio ovu vest, da je crkveni vrh sakrio ovu vest od sveta, da je ova vest vest trećeg anđela. Ovde se nameće veoma logično pitanje. Ako je crkva Adventista sedmog dana odbacila vest o opravdanju verom, da li ona može biti nosilac te vesti? Sam odgovor na ovo pitanje diskvalifikuje tu crkvu, i govori da ta crkva nije ni treći anđeo. Pa ko je treći anđeo? Proročka reč koja je data preko Elen Vajt otkriva identitet trećeg anđela. Vest trećeg anđela se propoveda još od 1844, zajedno sa vešću prvog i drugog anđela, ali propovedanje ima jedan nedostatak. Koji je taj nedostatak, to nam otkrivaju reči Božjeg proroka na zasedanju Generalne konferencije 1892: „Da se Božji narod dao na posao kao što su se trebali dati na posao odmah nakon sastanka u Mineapolisu 1888. godine, svet je mogao biti upozoren za dve godine, i Gospod bi došao.“ (Bilten Generalne Konferencije, 1892)
Prihvatanje vesti u punoj meri dovodi hrišćanina do duhovnog sazrevanja. Vest može da objavi sa Božjom silom samo neko ko je prihvatio tu vest u punoj meri. Hrišćanska adventistička crkva se i danas hvali na raznim biblijskim konferencijama da je prihvatila vest trećeg anđela u Mineapolisu, ali pošto Gospod još nije došao, ta tvrdnja je samo prazna priča. U vezi tih lažnih tvrdnji vredi pročitati knjige „Uvod u poruku iz 1888“ i „1888 – preispitivanje“.
Sad znamo da je vest trećeg anđela zapravo Hristova pravednost. A ko je taj treći anđeo? Mnogi istražuju temu o opravdanju verom. Naravno, ta svoja istraživanja mogu da rade samo izvan okvira svih crkvenih denominacija. Kao što je bilo prorečeno za vest prvog anđela: „Mnogi će pretraživati i pravo znanje će se umnožiti“ (Danilo 12:4), tako i danas u ovom duhovnom mraku mnogi istražuju i umnožavaju pravo znanje. Današnji duhovni mrak je puno opasniji od srednjevekovnog, jer su ljudi u srednjem veku znali da su u duhovnom mraku i veoma rado su prigrlili svaku istinu o Bogu i Hristu. Današnje hrišćanstvo je do te mere prevareno da ljudi danas nisu svesni duhovne tame koja ih okružuje. Ljude koje je pokrila duhovna tama može da obasja samo Božja slava. Ta svetlost će zasjati sa četvrtim anđelom iz Otkrivenja 18. poglavlja. „Nakon toga video sam jednog drugog anđela kako silazi s neba s velikom vlašću i sva je zemlja zasjala od njegove slave.“ (Otkrivenje 18:1).
Sad smo došli na domak identiteta i trećeg i četvrtog anđela. Važno je da se podsetimo važne rečenice sa početka ovog teksta. Šta su radili ljudi koji su objavili vest drugog anđela? Tražili su istinu kao zakopano blago. Naša je sveta i najvažnija obaveza da tražimo istinu kao zakopano blago. Zašto? „I upoznaćete istinu, i istina će vas osloboditi.“ (Jovan 8:32). Naša jedina nada u spasenje je u Isusu Hristu. On je put, istina i život. Zato moramo upoznati Njega… Istinu. Ko je dakle treći i ko je četvrti anđeo?
Živimo u poslednjim danima ljudske istorije i uskoro će nastupiti veoma teško vreme. Svaki hrišćanin danas ima realnu priliku da bude deo pokreta koji je predstavljen trećim anđelom i deo pokreta koji je predstavljen četvrtim anđelom. Činjenica je da je treći anđeo poslednji verski pokret pred Hristov drugi dolazak, ali nije u stanju da dovrši delo bez četvrtog anđela. U raznim denominacijama postoje pronicljivi ljudi koji istražuju Sveto Pismo. Istraživanjem otkrivaju vest o Hristovoj pravednosti. Mnogi od njih prepoznaju lažna učenja poput paganskog trojstva, besmrtnosti duše, lažnog dana od odmora, itd. Oni pokušavaju da poslušaju Božji poziv: „Viči iz sveg glasa, ne usteži se. Neka tvoj glas odjekuje kao truba. Ukaži mom narodu na njegov prestup, Jakovljevom domu na njegove grehe.“ (Isaija 58:1). Ti ljudi pokušavaju da reformišu pale crkvene denominacije, jer su za njih vezane učenjem da se nalaze u „jedinoj pravoj Božjoj crkvi“. Pored toga, tu su emotivne veze, porodične veze i prijateljske veze. Te veze su veoma velika prepreka za prihvatanje vesti drugog anđela. Oni su budni stražari na zidovima Siona i trubom javljaju uzbunu, ali njihova truba nema jasan glas. Taj nejasan zvuk je prepreka za objavljivanje vesti trećeg anđela. Potpuno razumevanje teorije o Hristovoj pravednosti nije dovoljno i ne može da urodi plodom, jer je treća vest združena sa prvom i drugom. Ako se ne prihvate prve dve vesti u potpunosti, ni treća vest ne može doći do izražaja. Možemo imati Hristov karakter, ali ne možemo sedeti na dve stolice. Ne možemo sedeti u Vavilonu i objavljivati u Božjoj sili vest trećeg anđela.
„Poslednji veliki sukob u borbi između istine i zablude, biće između ljudskih zakona i Jehovinih propisa. Mi sada ulazimo u tu bitku – ne u bitku između suparničkih crkava koje se bore za prevlast, već između Biblijske vere i vere u ljudske priče i predanja.“ (Velika borba, prvo izdanje, 398.2). U ovom poslednjem sukobu će sve denominacije biti na pogrešnoj strani udružene protiv Boga. Već su. 1844. je pad Vavilona bio delimičan, jer je Bog podigao adventni pokret, čiji pioniri (drugi anđeo) su tražili istinu kao zakopano blago. Oni su i prihvatili vest drugog anđela i odvojili su se od palih crkava. Oslobođeni te hipoteke, uživali su Božje vođstvo i naklonost. Kada je pokret prerastao u crkvu Adventista sedmog dana, i kada je sotona preuzeo vlast u toj crkvi, na najveći deo „trećeg anđela“ je vraćena ta smrtonosna hipoteka. Sad imamo i identitet trećeg anđela. To su ljudi u palim crkvama (najveći deo se nalazi u Hrišćanskoj adventističkoj crkvi). Oni duvaju u trubu, ali njihova truba nema jasan zvuk.
Zbog toga Bog šalje četvrtog anđela iz Otkrivenja 18. glava. Taj anđeo ponavlja zanemarenu vest drugog anđela: „Pade, pade Vavilon Veliki i postao je prebivalište demonima, izvor svake nečistote i skrovište svih nečistih i mrskih ptica! Jer svi su se narodi opili vinom gneva njenog bluda. Carevi zemaljski s njom su blud činili, a trgovci zemaljski obogatili su se od silne i besramne raskoši njene.“ (Otkrivenje 18:2-3). Ovaj anđeo dodaje poruci drugog anđela sve što se dogodilo posle 1844. Ovaj pokret je izvorni hrišćanski pokret koji ne pripada nijednoj paloj denominaciji. Ljudi koji sami za sebe proučavaju Sveto Pismo, ljudi koji ponovo prevode originalne spise Elen Vajt i stavljaju pred narod ono što je uprava Hrišćanske adventističke crkve sakrila falsifikovanjem tih spisa. Svedoci smo ovog pokreta. Bog na čudan način povezuje ove ljude iz raznih krajeva sveta. Ovaj pokret sada mora svim srcem da se fokusira na proučavanje Hristove pravednosti i da traži istinu kao zakopano blago. Kada ovaj pokret bude svim svojim srcem i umom primio to zakopano blago, tada će „sva zemlja da zasija od njegove slave“. Tada će se gromoglasno ponoviti vest drugog anđela, a pripadnici trećeg anđela će tada morati da izaberu da li će stati uz Boga ili uz svoju denominaciju. Da li će se osloboditi smrtonosne hipoteke pripadnosti palom privesku Vavilona, ili će se osloboditi te hipoteke? Tada će krenuti glasna vika trećeg anđela u punoj sili, i sledi Hristov drugi dolazak.
Dragoslav Kresac |
