''Kasnije se od Izraelaca zahtevalo da pashalnu žrtvu prinose u hramu, što je značilo da je bilo potrebno više sati da se svi ti jaganjci zakolju. Zato su vekovima kasnije neki Izraelci počeli da smatraju da se izraz „između dve večeri“ iz Izlaska 12:6 odnosi na kraj 14. nisana, to jest na vreme otkad sunce počne da zalazi posle podne do vremena kada potpuno zađe. Ali ako bi to bilo tačno, kada bi onda Izraelci jeli pashalno jagnje? Profesor Džonatan Klavans, dobar poznavalac drevnog judaizma, kaže sledeće: „Novi dan je započinjao zalaskom sunca, tako da je žrtva prinošena 14. nisana ali početak Pashe i obroka je u stvari bio 15. nisan, premda taj sled datuma nije konkretno naveden u Izlasku.“ On je još napisao: „Rabinski spisi [...] uopšte ne govore o tome kako se seder (pashalna večera) obavljao pre uništenja hrama“ 70. godine n. e. (kurziv naš).'' |
