Miloš Popadić A da ne pominjem da je najstarija liturgija napisana od strane Jakova, brata Isusovog, i da se služiila u Jerusalimu u to vreme (gde je Jakov kasnije i ubijen po naređenu prvosveštenika Hanana ben Hanana). Da, da, onaj Jakov što je napisao poslanicu, na njega mislim.
Ta liturgija se danas ne koristi u svim pravoslavnim crkvama (već liturgija Jovana Zlatoustog), mada se u crkvama u Siriji i dan-danas povremeno održava ta liturgija (bogosluženje).
I lepo je ta liturgija i zabeležena i dokumentovana, postoje zapisi iz vremena pre kanonizacije i pre osnivanja zvanične organizovane crkve, postoje zapisi i među jevrejskim (nehrišćanskim) istoričarima koji su je opisali (i koji su opisivali hrišćane u Judeji u prvom i drugom veku). I lepo apostol Jakov kaže u toj liturgiji: Slava mrtvima! Molite se za nas, mučenici! Da Bog duše naše sačuva od zla i izbavi nas iz ruku sotoninih. Itd.
I sad će neki pametnjaković da kaže da je Jakov bio lud i glup što je ovako nešto napisao? A istorijski i nepristrasni izvori potvrđuju da se ova litrugija služila među hrišćanima u Judeji prvog veka, i da je njen autor zaista apostol Jakov. Ali ne, vi ste od svih ostalih pametniji. Vi znate da je Jakov mislio na anđele, a ne na mrtve ljude. Žao mi je. Mislio je BAŠ na mrtve ljude čiji je duh otišao u Carstvo Nebesko i koji se pred prestolom Božijim mole za nas žive. Čisto da ne bude zloupotrebe mojih reči: ne mole se živi mrtvima, već se mrtvi mole Bogu za nas žive, kao što se ti moliš za nekog prijatelja, da ga Bog izleči, spase itd. |
