Zašto Hristos nije proslavio Majku Božiju?
Hristos za vreme života na zemlji nikoga nije uzveličao od Svojih ugodnika. Čak apostol Pavle koji „se potrudi više od sviju“ (1 Kor. 15:10) nije bio pohvaljen od Gospoda: „Sad me čeka vijenac pravde, koji će mi u onaj Dan dati Gospod“ (2 Tim. 4:8), a ne za života. Za Svetog Jovana je rekao da „među rođenima od žena nije se pojavio veći od Jovana Krstitelja„, ali i dodao da „najmanji u Carstvu nebeskome veći je od njega„. (Mt. 11:11). Svoje poštovanje prema Majci Božijoj Gospod je pokazao na Krstu (Jn. 19:27) kada je u liku Svetog Jovana Bogoslova svim hrišćanima pokazao Kome da se sa dečijom ljubavlju i poverenjem obraćaju u molitvama.
„Ko je ona što se vidi kao zora, lepa kao mesec, čista kao sunce, strašna kao vojska sa zastavama“ (Pesm. 6:9).
Sam Bog je poslao Arhangela Gavrila da u ime nebeske Crkve pozdravi Majku Božiju i proslavi Je:
„A u šesti mjesec poslan bi od Boga anđeo Gavrilo ... Djevojci ... I ušavši k njoj anđeo reče: Raduj se, blagodatna! Gospod je s tobom. blagoslovena si ti među ženama! “ (Lk. 1:26,28).
Zemna Crkva proslavlja Majku Božiju:
„I povika uzvišenim glasom i reče: Blagoslovena si ti među ženama, i blagosloven je plod utrobe tvoje! I otkud meni ovo da dođe mati Gospoda mojega meni? “ (Lk. 1:42-43).
„ A dok on to govoraše, podiže glas jedna žena iz naroda i reče mu: Blažena utroba koja te je nosila, i dojke koje si sisao! “ (Lk. 11:27).
Majka Božija je blažena, tj. sačuvala je sve Hristove reči:
„ A Marija čuvaše sve riječi ove i slagaše ih u srcu svojemu “ (Lk. 2:19).
„I mati njegova čuvaše sve riječi ove u srcu svojemu “ (Lk. 2:51).
Narodi treba da slave Bogorodicu:
„Od sada će me zvati blaženom svi naraštaji; Što mi učini veličinu Silni, i sveto ime njegovo“ (Lk. 1:48-49).
„Učiniću da se ne zaboravlja ime tvoje od kolena na koleno; potom će te slaviti narodi va vek veka “ (Ps. 45:17).
Hrišćanstvo je tokom svoje istorije, odavalo dužno poštovanje Bogorodici. Odmah posle slabljenja mnogoboštva, car Konstantin Veliki podigao je presvetoj Bogorodici tri crkve u Carigradu. Treći vaseljenski sabor (Efes, 431) održan je u crkvi posvećenoj njoj.
Dostojanstvo i ime Bogorodica pripalo je Djevi Mariji iz Nazareta kao Božijoj izabranici u ikonomiji spasenja ljudskog roda. Ο tome kako je ona poslužila kao živi posrednik Božanskog plana u ovaploćenju Sina Božijeg, predvečnog Emanuila, koga je rodila pre dve hiljade godina, svedoče razni izvori: a) onomastika; b) epiteti; v) Stari i Novi Zavet; g) svetootački spisi; d) omilitika; đ) liturgija; e) crkvena poezija; ž) akta Crkvenih Sabora; z) predanja; i) ikonografija.
Na aramejskom, ime Mariam znači Jahve Bogu odana, voljena od Boga. Ničije ime, kaže Sv. Damaskin, ne može se porediti sa njenim, i stoga je pozdravlja kao Majku Božiju s najlepšim imenom među stvorenjima. Kao Majka neprolazne Svetlosti, ona je predskazana u starozavetnim knjigama (4 Moj 24,17; Jez 7,14), a u Otkrovenju Jovanovom (Otk 12,13) najavljena je u svetlećem oreolu, okružena sa 12 zvezda.
Da li je potrebno da navedem koji su sve veliki rani sveti oci govorili o Bogorodici, kao i da opišem dešavanja na trećem Vaseljenskom Saboru? |
