''Коначна конзумација: Јичуд (заједно)
Након што би се вратили у младожењину кућу, младожења и његова невеста би завршили свој завет испијањем шоље вина, симболизујући њихову заједницу и њихов нови заједнички живот. Затим историјски гледано, физичка конзумација би се накратко одвијала у њиховој новој соби, док су сведоци чекали напољу. Ово се звало иицхуд. Ова реч потиче од хебрејске речи иацхад, што значи заједно. У побожним круговима то ће бити први пут да се пар дотакне. Време јичуда је било кратко. (Православни јудаизам прописује да мора трајати најмање осам минута, обично не више од десет.) Сврха није била да пар проведе вече заједно, већ да се физички придружи пару као један и докажу да је млада још увек девица. Да би то учинили, или млада или њена мајка би пришили имена младожења и невесте на тканину. Ово може бити иста тканина која је коришћена за балдахин од цхуппах током ерусина, или може бити друга тканина (као што је чаршав.) Тканина би била раширена на кревет пара, млада би (барем хипотетички) крварила на ово платно кад јој је химен пукнуо. Младожења би дозивао свог најбољег пријатеља наводећи да је његова невеста девица, а брак је сада завршен и да је све у реду. Када би чуо ову вест, младожењин најбољи пријатељ би се обрадовао. Јоханан (Јован) 3:29 29 „Ко има невесту, тај је женик; али пријатељ младожењин, који стоји и слуша га, радује се веома због младожењиног гласа. Стога је ова моја радост испуњена.” Десет девица би такође деловале као сведоци. А као додатни доказ, посебно платно са девичком крвљу давало би се на чување невестиним родитељима. Ова тканина се звала невестин доказ невиности, или њен доказ невиности. Сврха је била прво да се спречи прељуба у Израелу, а друго да се заштити праведна невеста од одбацивања од стране мужа који не воли. Деварим (Поновљени закони) 22:13-21 13 „Ако неко узме жену и уђе к њој, па је мрзи, 14 и оптужује је за срамно понашање, и наноси јој лоше име, и каже: „Узео сам ову жену, и када сам дошао к њој, нашао сам да није девица,“ 15 тада ће отац и мајка младе жене узети и изнети доказе о невиности младе жене старешинама града на капији. 16 И отац младе жене ће рећи старешинама: „Дао сам своју ћерку овом човеку за жену, а он је мрзи. 17 Сада ју је оптужио за срамотно понашање, рекавши: „Нашао сам да твоја ћерка није девица“, а ипак су ово докази невиности моје ћерке.’ И они ће раширити платно пред старешинама града. 18 Тада ће старешине тог града ухватити тог човека и казнити га; 19 и казниће га са сто сикела сребра и дати их оцу младе жене, јер је нанео рђаво име једној девици Израела. И она ће му бити жена; не може да се разведе од ње све своје дане. 20 „Али ако је ствар истинита и за младу жену нема доказа о невиности, 21 Затим ће извести младу жену на врата куће њеног оца, и људи из њеног града нека је каменују до смрти, јер је учинила срамотну ствар у Израиљу, да блудничи у дому свог оца. Тако ћеш уклонити зло из своје средине.” Историјски гледано, ова заповест је проблематична, јер студије показују да можда само половина жена крвари када изгубе невиност. Барем у теорији, то значи да би небрижан муж могао оптужити младу која се очувала чистом за прељубу и да је каменује до смрти. Иако не сматрамо да је Талмуд надахнут, он бележи да су у ери Другог храма постојале породице чије кћери нису крвариле „крвљу невиности“. Међутим, забележено је да је рабин Гамалијел старији рекао једном младожењу да буде задовољан својим браком, иако му жена није крварила. Неко је дошао пред рабина Гамалијела старијег [и] му рекао: Господару мој, имао сам однос [са својом нововенчаном женом] и нисам нашао никакву крв. Она [жена] му рече: Господару мој, ја сам из породице Доркати, [жене] које немају ни крви менструације ни крви невиности. Рабан Гамалиел је истражио међу њеним рођацима и открио је да су [чињенице] у складу са њеним речима. Он му [тада] рече: Иди, буди срећан са својом погодбом. Срећан си што си имао привилегију [да се ожениш женом] из породице Доркати. [Вавилонски Талмудски трактат Кетубот 10б] На страну Талмуд, поента заповести у Поновљеним законима није била само да се заустави прељуба, већ и да се заштити праведна невеста од напуштања од стране безбрижног и бескрупулозног мужа. Чини се да је Јахвеова поента да ако се млада очувала чистом, онда заслужује да се према њој поступа на одговарајући начин.'' |
