U Svetom Pismu pise da se Hristos rodio u Vitlejemu i da su andjeli objavili tim povodom "veliku radost koja ce biti svemu narodu" (Lk.2,9-10), a o Uskrsu "se ucenici obradovase, videvsi Gospoda" (Jn.20,20), i oni kada videse Gospoda, "ne verovahu od radosti" (Lk.24,41). Eto to pise u Svetom Pismu o vaznosti Bozica i Uskrsa, a nigde ne pise da su to mnogobozacki praznici. I mi kada ih praznujemo, ne pada nam na pamet da se secamo Peruna i Zevsa i Jupitera i ostalih mnogobozackih bogova, nego su sve nase misli i srca ispunjena radoscu i svetim osecanjem zbog rodjenja i vaskrsenja Hristova. Isto tako kad govorimo o Svetoj Trojici, mi ne mislimo na egipatske i induske i grcko-rimske bogove, nego na reci Hristove zapovedjene apostolima da "krstavaju ljude u ime Oca i Sina i Svetoga Duha" (Mt.28,19). Uostalom, apostoli su bili uglavnom ribari, i to Jevreji. Nisu oni bili etnolozi niti istoricari religije da se interesuju za bogove dalekih naroda, pa da to primene kod svoje kuce, u svojoj propovedi. To bi oni izbegavali cak i kao Jevreji. Zato, Danijela, nemojte vise nikad nikome pricati da su hriscanski praznici i vera u Svetu Trojicu izvorno mnogobozacki, i jos pri svem tom tvrditi da verujete samo Svetom Pismu. Svako ko to cuje, a poznaje stvar, proglasice vas ili za neznalicu, ili za varalicu.
Druga tvoja tvrdnja, Danijela, glasi da u Bibliji nigde ne postoji rec Sveta Trojica. E, ta ti je tvrdnja tacna! Rec "Sveta Trojica" nije biblijski izraz, nego bogoslovski. Ali, ako taj izraz ne postoji u Bibliji, to ni malo ne znaci da Biblija uopste ne govori o Svetoj Trojici, da ne zna za taj pojam. Ne postoji u Bibliji ni rec RELIGIJA, pa moze li se reci da Biblija ne izlaze nikakvu religiju? Ne postoji u Bibliji ni rec MORAL, pa ipak niko ne moze reci da Biblija ne zna ni za kakav moral. Eto, tako stoji stvar i sa izrazom Sveta Trojica. Sam izraz ne postoji, ali postoje biblijska izlaganja o Svetoj Trojici. Treba li da ti ih taksativno pobrojim, ili ces se setiti da sam ih navodio kad sam govorio o Svetoj Trojici, a da sam ih iz Starozavetne Biblije ponovio kad sam razgovarao sa Jevrejinom Samuilom, a jedan sam ponovio i kad smo nas dvoje poceli ovaj razgovor.
Pa ipak, za svaki slucaj , ponovicu ti ih, jer mudra je ona stara latinska izreka: repetito est mater studiorum (ponavljanje je majka ucenja). Slusaj i pamti: 1) U Starozavetnoj Bibliji Bog o sebi govori u mnozini "MI" "NAS" (Post.3,22). 2) Bog se jevlja Avramu u vidu tri putnika, a Avram Mu se obraca kao jednome (Post.18,1-3). 3) Serafimi slave Boga trokratnim "Svajt, Svjat, Svajt Gospod Savaot" - tako nas obavestava tajnovidac, prorok Isaija (Is.6,1-3). U Svetome Pismu Novog Zaveta - a vi ste kazali da verujete samo Svetom Pismu! - spominje se izricito Bog Otac i Sin Bozji i Duh Sveti. Vec prilikom Blagovesti arhangel Gavril objasnjava Svetoj Djevi Mariji kako ce cudesnim nacinom zaceti i roditi Sina Bozjeg, pa kaze: "Duh Sveti doci ce na Tebe, i sila Najvisega osenice te, zato i Ono sto ce se roditi bice Sveto i nazvace se Sin Bozji" (Lk.1,35). O kome je, Danijela, ovde rec, ako ne o NAJVISEM (Bogu Ocu), o DUHU SVETOME koji se ovde izricito, imenom spominje, i o SINU BOZJEM - dakle o SVETOJ TROJICI. Cuj sta kaze dalje Sveto Pismo o krstenju Hristovom: "U to vreme dodje Isus iz Nazareta Galilejskoga, i krsti Ga Jovan u Jordanu. I odmah izlazeci iz vode vide nebo gde se otvori, i Duh Sveti u telesnom obliku kao golub, sidje na Njega, i cu se glas s neba govoreci: Ti si Sin Moj ljubljeni, Ti si po Mojoj volji" (Lk.3,22 Mk.1,9-10).
Danijela, kao sto vidis, ovde se opisuje dogadjaj Hristovog krstenja. A ko se javlja prilikom krstenja? Javlja se Duh Sveti u vidu goluba, javlja se Bog Otac u vidu reci koje su se cule s neba, i javlja se Sin Bozji koji se kao Licnost Isusa iz Nazareta krstio u Jordanu od Jovana Krstitelja. Pa zar to nije culno javljanje Svete Trojice. Da, nije ovde upotrebljena bas rec Sveta Trojica, ali ako ti se ta rec ne svidja, nadji neku podesniju koja bi bolje opisla sam ovaj cudesni dogadjaj. Do danas niko u celom hriscanstvu nije pronasao neku podesniju rec.
Cuj, Danijela, dalje sta zapoveda vaskrsli Hristos svojim apostolima saljuci ih na propoved Evandjelja: "Idite i naucite, sve narode, krsteci ih u ime Oca i Sina i Svetoga Duha" (Mt.28,19). Jasnije se ne moze izraziti istina o Svetoj Trojici. Ti si, Danijela, svakako cula onu latinsku izreku ' Sapienti sat! Pametnome dosta! Posto te smatram pametnom, necu ti vise govorito o Svetoj Trojici.
Danijela - Jehovin svedok
Hvala vam, profesore, na logicnom objasnjenju i na komplimentu da sam pametna zena. No bas zato sto sam po vasem misljenju pametna, primecujem da je vase objasnjenje o Trojstvu zaista logicno sa formalne strane. Medjutim, nedostaje mu stvarni osnov. Niste nicim dokazali da je Isus Bog. Isto tako i Sveti Duh. U Pismu ni Isus ni Sveti Duh nisu nazvani imenom Bog. A bez toga, vasi dokazi o Trojstvu, padaju u vodu i ruse se kao kuce bez temelja.
Profesor
Cudim se, Danijela, da ti kazes da verujes samo Svetom Pismu, a postupas kao da ga nisi procitala, ili kao da si ga citala, ali mu ne verujes. Podjimo redom. U Evandjelju vidimo da je Hristos mnogo puta sebe nazvao "Sin Coveciji" (Mt.8,20 9,6 10,23 11,19 itd.), pa cak i direktno naziva sebe "covekom" (Jn.8,40). Isto tako Hristos je sebe nazivao i Sinom Bozjim (Jn.8,35-38). Ako izraz "Sin Coveciji" oznacava covecasnu prirodu, onda i izraz "Sin Bozji" oznacava Bozansku prirodu, posto sin uvek ima istu prirodu sa roditeljima. I jos nesto vise. Hristos govori o sebi: "Otac je u Meni i Ja u Njemu" (Jn.10,38). "Ja i Otac jedno smo" (Jn.10,38). Prema tome, kaze Hristos apostolu Filipu: "Koji vide Mene, vide Oca" (Jn.14,9). A kad je tako, onda Isus sve poziva "da postuju Sina kao sto Oca postuju" (Jn.5,23).
U ovim Hristovim recima, zaista, nigde nije Hristos o sebi rekao izricito: "Ja sam Bog". Ali ko god shvata logicki smisao tih Hristovih reci, jasno ce videti da ta istina direktno sledi iz tih reci. Tako su je shvatili cak i Hristovi protivnici, pa zato htedose da Ga ubiju, "sto ne samo sto je razresavao subotu, nego sto je i Boga nazivao svojim Ocem, izjednacavao se sa Bogom" (Jn.5,17-18).
I jos nesto vise, Danijela. Hristos ne samo sto pred jevrejskom pretnjom i protestom nije porekao to sto je rekao o sebi, nego svoje nevernike poziva: "Ako Meni ne verujete, dalima Mojim verujte" (Jn.10,38). A koja su i kakva su to dela?
Hajde, sada Danijela, da nas dvoje zajednicki pogledamo ta dela i zajednicki izvucemo zakljucak sta iz tih dela sledi. Smatram da cemo se sloziti da buru na moru i vetar moze jednom recju utisati samo Onaj koji je Gospodar fizickih zakona prirode. A takav Gospodar moze biti samo Bog. Po svedocanstvu evandjelista koji su to doziveli, Hristos je dvaput izveo tu cinjenicu (Lk.8,22-25 Mk.4,35-40 Mk.6,45-51). Dakle, Hristos je ne samo covek, nego ujedno i Bog, Bogocovek.
Da li iko moze nahraniti pet hiljada ljudi sa svega pet hlabova i dve rime? Ako to iko moze da ucini, to moze samo Onaj ko je mocan da umnzi hlebove prosto svojim blagoslovom. A to moze da ucini samo Onaj ko je Gospdoar hemijskih zakona prirode. A to je opet, niko drugi nego Bog.
Isus Hristos je po svedocanstvu prisutnih ucenika, ucinio bas to cudo (Mt.14,13-21). A da to nasicenje naroda nije bila posledica neke sugestije, nego stvarnog umnozenja hrane, svedoci cinjenica da su se posle obeda nakupili dvanaest kotarica otpadaka. Dakle, Isus Hristos pokazuje Bozansku vlast nad hemijskim zakonima prirode, a takvu vlast ima samo Bog.
Ni klasicna naucna medicina, niti okultna bioenergeticarska ne mogu jednom jedinom recju da iscele gubavce, gluve, slepe, besomucne, a jos manje da povrate u zivot mtrva coveka. To moze da ucini samo Onaj ko je Gospodar covekovog zivota, zdravlja i smrti, odnosno ko je Gospodar bioloskih zakona kojima je potcinjeno ljudsko telo. Evandjelisti sveoce da je Hristos sva ta dela ucinio vise puta, i to na ocigled mnogih prisutnih (Mt.8,1-17 9,1-7 9,18-26 9,27-38 15,21-28 17,14-21), o tim cudesnim isceljenjima pisu i ostala tri evandjelista, a Jovan dodaje jos i vaskrsenje Lazarevo. Pa kad je sve to tako, onda se ta dela ne mogu pripisati obicnom coveku, nego Bogocoveku, to jest coveku sjedinjenom sa Bozanskom prirodom, dakle Bogu. Jer ta dela cini Bog preko covekove licnosti. Zato se Hristos i poziva na ta dela, da bi uverio fariseje i sadukeje da je On ne samo covek, nego i Bog.
A cuj, Danijela, jos jedan, krunski, dokaz Hristovog Bozanstva. To je Njegovo Vaskrsenje. Da je On posle raspeca vaskrsao, o tome Evandjelja, Dela apostolska i poslanice sasvim ozbiljno svedoce. A ako je vaskrsao, to nije nikakao mogao uciniti samom svojom covacasnom prirodom, nego jedino Bozanskom. Zato apostol Petar kad propoveda narodu o vaskrslom Hristu kaze da Ga je Bog "oslobodio smrtnih okova, jer nije bilo moguce da Ga smrt drzi" (Dap.2,24). A apostol Toma kad je ugledao vaskrslog Hrista i dodirnuo Njegove rane, uzviknuo je bas ono sto ti upravo i tarzis u Svetom Pismu: "Gospod moj i Bog moj" (Jn.20,28).
Eto, napisano je u Svetom Pismu, posle svestrane Tomine provere, bas bukvalno da je Hristos BOG.
I nemoj, Danijela, misliti da je to jedini primer gde Sveto Pismo Hrista naziva bas Bogom. Apostol Pavle poucava staresine Efeske Crkve: "Pazite na sebe i na sve stado, u kom vas je Duh Sveti postavio da napasate Crkvu Bozju koju je stekao svojom krvlju" (Dap.20,28). Ocigledno je da se ovde Hristos naziva Bogom, jer je Crkva stecena Njegovom krvlju. Da li to uvidjas?
Sveto Pismo ne samo sto Hrista naziva prosto "Bogom", nego Ga naziva i "Istinitim Bogom" - sto znaci: "pravim" (1.Jn.5,20). Nije ni to sve. Sveto Pismo kaze o Hristu da je On "VELIKI BOG" (Tim.2,11-13). A u Poslanici Rimljanima, (9,1-5) kaze Sveto Pismo da je Gospod Isus Hristos " NAD svima Bog". Dakle, Danijela, nemoj vise nikada nikome kazati da u Svetom Pismu ne pise da je Isus Hristos Bog. Pise, Danijela, i to ne jedanput!
I najzad, evo ti jos jednog biblijskog dokaza da je Hristos Bog. Apostoli su cinili cudesna isceljenja. To pise na vise mesta u Delima apostolskim (3,1-10 9,32-43 14,9-10 19,11012 20,7-12). Cijom su silom oni cinili ta cudesa? Neka ti odgovori Sveto Pismo, za koje si ti rekla da je ono jedini izvor tvoje vere. kad su apostoli Petar i Jovan isli u jerusalimski hram, tamo je pred vratima prosio jedan covek hrom od rodjenja. Petar ga je cudesno iscelio, a evo kojim recima i cijom silom: "U ime Isusa Hrista Nazarecanina hodaj. Tada ga uhvati za desnu ruku i podize ga" (Dap.3,6-8) - "...i skocivsi ustade i hodjase".
NASTAVLJA SE...
Jos ima razgovora sa Tehnicarem(ateistom), Danijelom, Samuilom, etnologom, rimokatolickim teologom, patrologom Epifanijem, nastavnikom demokratom... treba jos izneti prvi deo(izlaganje o SVETOJ TROJICI) i nastavak do kraja, jer je ovo samo deo knjige(sredina) tako da su eventulane primedbe o nepotpunosti izlaganja neopravdane!(bar za sada)
Treba jos reci da je Lazar Milin doziveo duboku strost (1914-2001)i da je ovo predavanje bilo 2001.god! Sveti ljudi su uvek ostroumnog duha i pred smrt a ne da osenile kao oni koji se ne bave intelektualnim radom...
NostromoX:
Quote:
| » Koja primitivna i sirova propaganda ovaj topik? « |
Kome to smetaju studiozne i argumentovane prezentacije?!
Iako se doktrinalno ne bih složio sa nekim Milinovim apologetskim osvrtima, u celini gledano vredi proučiti ova izlaganja. Da bi ona manje ličila na 'propagandu' nije loše da se njihov prezentator, bez obzira na neodmerene i zajedljive kritike, uključi bar povremeno u debatu.
Bog jeste Trojstvo, Trojedinstvo, ali ne trostvo tri Lica, već dva Solarna Lica i jedne Solarne Sile: Duha Svetog. Trinitarni obrazac i verz "Krštavajte ih u ime Oca, i Sina, i Duha Svetoga" je kasniji dometak uzet iz liturgije krštenja. Pogledajmo 'Dela apostolska' i vidimo u Ime koga je krštavano: samo u ime umrlog i vaskrslog Hrista Isusa. Krštavamo se u Isusovu smrt, a Otac i Duh nisu umrli, jer nisu ni utelovljeni bili. U prahrišćanstvo je sve činjeno u Ime Hrista: moljenje, okupljanje, isceljivanje, isterivanje zloduha, poučavanje, ...pa tako i krštavanje u vodi.
Ako pogledamo veličanstvenu 'Apokalipsu' možemo takodje zapaziti da se o Ocu i Sinu govori kao o Licima, a Duh se predstavlja kao sedmerostruka impersonalna Svedržeća Sila. Duh Sveti je ishodište Oca i Sina, i Otac i Sin zrače Duha, impersonalnog Sebe, Sebstvo iz Koga su se manifestovali.
Time što se kaže da je Duh Sveti Sila, ne misli se da je on neka nesvesna sila kao što predstavljaju Raselovi svedoci, već je to Najviša Svest, koja sve nosi, koja je sve proizvela.
Medju pravoslavnima se tendeciozno o Svetome Trojstvu govori kao o 'Trojici' (u muškom rodu...) Trojedinstvo u sebi uključuje i Ženski Održavajući Princip. I drugo, kad je Elohim, Sveto Dvojstvo, Praljubav i Pramudrost, stvorio muškarca i ženu na Svoju sliku, On je pokazao da je i Otac i Majka.
Dakle, Bog pored Jednote i Dvojstva jeste i Trojstvo: Otac, Sin i Duh Sile.
Bog jeste Trojedinstvo: Duh-Otac, Duh-Majka i Duh-Sin.
Bog Duh jeste i dvostruko Trostvo za svaku dušu:
Otac, Suprug i Sin;
Majka, Supruga i Kći.
I svaka čista duša je otac, suprug i sin Duha, odnosno majka, supruga i kći, ukoliko prima Duha, Svetlost Života, povezuje se sa Njim i radja Ga čistim i svetim životom. ...
∞
66. poglavlje
Evandjelja po svetoj Dvanaestorici
Trojna jedinstva
1. Isus ih iznova poučavaše govoreći: "Bog podizaše svedoke Istine u svakom narodu i svakom dobu, da svi mogu upoznati volju Večnoga i činiti je, a zatim da udju u Kraljevstvo, da budu upravljači i saradnici sa Večnim."
2. "Bog je Sila, Ljubav i Mudrost, i ovo Troje je Jedno. Bog je Istina, Dobrota i Lepota, i ovo Troje je Jedno. 3. Bog je Pravednost, Znanje i Čistota, i ovo Troje je Jedno. Bog je Divota, Samilost i Svetost, i ovo Troje je Jedno. 4. I ova četiri Trojstva Jedno su u skrivenom Božanstvu, Savršenome, Beskonačnome, Jedinome. 5. Isto tako u svakom muškarcu koji je savršen, tri su lica: ono od Sina, ono od Supruga, i ono od Oca, i ova tri su jedno. 6. Tako i u svakoj ženi koja je savršena, tri su lica: ono od Kćeri ono od Neveste, i ono od Majke, i ova tri su jedno; a i takav/ muškarac i žena jedno su, baš kao što je Bog Jedno. 7. Ovako je sa Bogom Ocem-Majkom, u Kome nit je muško nit žensko, i u Kome su oboje, i svako je trostrukost, i svi su Jedno u skrivenome Jedinstvu. 8. Ne čudite se ovome, jer: kao što je Gore tako je i Dole, i kao što je Dole tako je i Gore, i ono što je na Zemlji tako je, jer je tako i u Nebu. 9. Opet vam kažem: Ja i Moja Nevesta jedno smo, baš kao što je Marija Magdalena, koju izabrah i posvetih Sebi kao uzor, jedno sa Mnom; Ja i Moja Crkva jedno smo. 10. Crkva Prvorodnoga je Marija Božija. Ovako govori Večni: Ona je Moja majka i svagda Me nosaše, i radjaše Me kao svoga Sina u svakom dobu i predelu. Ona je Moja nevesta, svagda jedno u u Svetome Jedinstvu sa Mnom, svojim Suprugom. Ona je Moja kći, jer ona svagda ističe i izlazi iz Mene, svoga Oca, radjajući se u Meni. 11. I ove dve Trojičnosti jedno su u Večnome, i rasprostiru se u svakom muškarcu i ženi koji su /u Duhu/ savršeni postali, koji svagda bivaju uzdignuti i koji su postigli jedinstvo sa Bogom, koji svagda začinju i radjaju Boga za spasenje mnogih. 12. Ovo je misterija Trojstva u čovečanstvu, i šta više u svakom pojedinačnom ljudskom detetu mora biti ostvarena ova Božija misterija, večnog osvedočenja Svetlosti, trpljenja za Istinu, uzlaženja u Nebesa, i odašiljanja Duha Istine. I ovo je put spasenja, jer Kraljevstvo Božije je unutarnje."
13. A jedan Mu reče: "Majstore, kada će doći Kraljevstvo?" - A On odgovori, i reče: "Kada ono što je spolja bude kao ono što je unutra, a ono što je unutarnje bude kao ono što je spoljašnje, a muško sa ženskim, niti /samo/ muško niti žensko, već dvoje u Jednome. Oni koji imaju uši da slušaju, neka čuju."
__________________
brat Vasa (Potražiti Aurora Aurea blog ...)
Osvrnuću se ukratko da raselitska i sadukejaska podmetanja plasirana od 'odgovorka' u postu od 29-04-2004 22:13. Neću ih citirati, da se laž ne bi ponavljala, ...
Tobožnji hrišćani, u biti teški bezbožnici, koji ne priznaju Hrista Isusa kao Boga, kojima je 'Bog' vlastito ograničeno tumačenje mnogo puta preradjene Biblije, stalno pokušavaju obezvrediti Isusovo Boštvo tvrdeći da i sam Isus kaže da je manji Od Oca. Oni ne shvataju i neće da shvate da je 'biti jedno sa Bogom' i 'biti jednak sa Bogom' različit pojam. Hrist nije jednak Ocu: on je manji od Oca. Ali On je jedno sa Bogom, jedan Duh. Bog je Duh, i Duh je Bog. Jer Duh je Istina, Ljubav i Moć, a Istina je Bog. I Otac i Sin zrače jednog Duha: Otac potpuno, Hrist delimično. I time što i Isus gospodarski zrači Duha, Boga, On je Bog. Duh jedino suverenički izbija iz Oca i Sina, a svi ostali ga mogu samo preuzimati i isporučivati, i tako biti jedno sa Njim kao Njegova deca.
Kada se za Hrista kaže da je 'jednak' Bogu (Filip 2:6, Jevrejima 1:1-12), reč hoće reći da Hrist nosi i predstavlja Duha Gospodara Univerzuma.
Raselovi svedoci neće da pročitaju ukaze gde se mnogi klanjaju Isusu Hristu kao Bogu. [u]Kome se smemo klanjati ako ne Bogu?[/b] No raseliti i lažni hrišćani se klanjaju samo svojim ljudskim predstavama o Bogu, i iz petnih žila se trude da sakriju Isusovu Veličinu, koju posvedočuje apostol Toma:
"Gospod moj i Bog moj!" (Jovan, 20:28)
Kad bi sadukeji priznavali i dušu, i shvatili da je Isus Hrist pored tela imao i dušu i Duha, možda bi im nešto bilo i jasnije. Oni se užasavaju trihotomije i trojstva....
Što Isus moli "Neka ne bude volja Moja već Tvoja", to ne pokazuje da je Hrist imao različitu volju od Oca, već pokazuje samo da bi mogao da je ima različitu, ukoliko bi Ga Očev Duh, koji je i Njegov Duh, napustio. Kad bi Ga Duh napustio, onda bi se pojavila ljudska volja, volja mesa, ... No to se ipak nije desilo.
Hrist je prvorodni Sin Stvaranja: a to ne kaže da On nije od Večnosti postojao, već samo da je On kao persona i biće oblikovan iz Duha, iz Sebe, iz Početka, iz Svetlosti. Hrist-Duh je večno bio u Duhu, u Svetlosti, iz Koje ga je Otac-Majka Bog manifestovao i rodio. To lepo kaže početak četvrtog evandjelja:
"U Početku beše Logos, i Logos beše u Boga, i Bog beše Logos."
Hrista je svagda postojao kao impersonalna svetlost. Svetlost je svagda postojala. Bog je svagda postojao sam po sebi. I iz te Svetlosti u kojoj je od Večnosti Bio, Hrist je uzeo oblik, postao uobličena svetlost. Najslavniji Lik Oca Boga.
Ako imamo jednu glinu i oblikujemo je, nećemo reći da je glina 'stvorena', već oblik iz gline. Takav je i odnos Hrista 'gline' (Svetlosti) i Hrista 'glinenog oblika'.
Nevidljivi Trojedini Bog, Bog Otac, Bog Majka i Bog Sin-Kći je oduvek postojao, jer energija je neuništiva. I On će uvek postojati kao sveta Energija koja sve prožima i nosi i obuhvata.
Onaj kroz Koga je svet stvoren i čiji Duh sve prožima, može biti samo Bog.
S_m_d_,
Bog je rodio i radja sve čisto, i sve čisto radja Njega, zrači Njega, Duha života.
Bog je harmonija 7 Tonova, ili 7 puta 7 tonova.
Bog je Visina, Širina, Dubina, Kocka i Beskonačna Sfera.
__________________
brat Vasa (Potražiti Aurora Aurea blog ...)
Tehnicar (ateist) intervenise
Jao, profesore, udaviste nas tim pricama o cudesima! Vec sam izgubio i poslednje rezerve strpljenja da slusam te cudesne bajke, i taman sam vec hteo da demonstrativno izadjem, a vi prestadoste. To je jedino pametno sto ste posle ovih silnih izmisljotina o nekakvim cudesima mogli da ucinite. Pa zar vi, profesore, stvrano verujete u mogucnost, pa cak i stvranost cudesa?! Govorite kao da nikad niste ni culi za fiziku koja nam ocigledno iznosi prirodne zakone koji su nazaobilazni, apsolutni, niti znaju za izuzetke, niti za privremeni, jos manje za stalni prestanak vazenja. A cudesa kad bi postojala, bila bi direktan prkos tim zakonima, njihovo ukidanje, prestanak vazenja. Ne verujem da cete pomocu cudesa ikoga ubediti u Hristovo Bozanstvo - nikoga, pa ni ovu Danijelu koja vas je tako strpljivo slusala.
Profesor
Danijela, evo ti ateisticke pomoci tvom neverovanju u Bozanstvo Hristovo. Nju su ti ukazali pre tehnicara musliman Alija i Jevrejin Samuilo. Prihvatas li je? Ako je prihvatas, onda cuj moj odgovor tehnicaru, jer ce samim tim biti upucen i tebi.
Cuo sam, gospodine Gorane - obrati se profesor tehnicaru - da vas tako zovu, pa vam se i ja tako obracam. Moje reci o cudesima vama zvuce kao bajka, besmislene price, i cini vam se da nisam nikad ni cuo za fiziku i prirodne zakone. Iskreno da vam se ispovedim, ne bi bilo nikakvo cudo da ja kao teolog, nestrucnjak, imam pogresno misljenje o fizickim zakonima. Medjutim, mene daleko vise i opravdanije cudi da vi kao covek u ciju struku fizika daleko vise ulazi nego u teologiju, imate tako povrsno i pogresno misljenje o sustini i domasaju fizickih i uopste prirodnih zakona.
Prva vam je pogreska sto smatrate da su fizicki zakoni apsolutni. Apsolutni zakon je kao i apsolutna istina onaj zakon kojem se suprotnost ne da ni zamisliti, a kamo li ostvariti. Tu situaciju imamo u matematici, to jest u aritmetici i geometriji, kao i u logici i metafizici. Trougao ima tri ugla i tri strane, i zbir uglova je 180 stepeni. Takva je situacija ne samo sa trouglom, nego i sa svim ostalim geomatrijskim i matematickim formulama i aksiomama. To sto one izrazavaju, ne samo da jeste kako one kazu, nego tako bas mora da bude, i tome se ne moze suprotnost ni zamisliti, a kamo li ostvariti. Fizicki, hemijski i bioloski zakoni takodje izrazavaju jednu vrstu nuznosti, ali ta nuznost nije apsolutna. Njoj se suprotnost moze ne samo zamisliti, nego katkad i ostvariti, ako se u proces umesa neka jaca sila. Ako se ispune svi uslovi zametnuce se seme posejanog kukuruza, i to fizickom nuznoscu. A ako se ne ispune? A ne moraju se ispuniti. Gde pise da se moraju ispuniti?!
Druga vam je pogreska sto tvrdite da fizicki zakoni ne znaju za izuzetak. Znaju! Znate ih i vi, samo ste ih, valjda, ovog trenutka prevideli. Nemoguce je da ne znate da zakon polariteta glasi: istoimeno nalektrisana tela se odbijaju, a raznoimeno naleketrisana se privlace. To je fizicka nuznost. A gle, u atomskom jezgru pozitivno naelektrisani protoni ne samo da se ne odbijaju, nego se uzajamno privlace tako snazno, da kad se jezgro razbije, radja se izuzetno jaka atomska energija. Eto vam jos jedan primer za kojim ne moramo ici u poteru cak u svet mikrofizike, vec ga mozemo videti na svakom koraku u prirodi. Svaki pocetnik u fizici zna da se materijalna tela na toploti sire, a na hladnoci skupljaju. Ali ako je potrebno da se na Zemlji zivot pojavi i odrzi, onda treba voda da bude izuzetak od tog zakona. I gle, ona je zbilja izuzetak, i to ne potpuni da se ponasa sasvim suprotno tome zakonu, nego samo delimicni izuzetak. Naime, hladimo li je od 60 stepeni Celzijusa ona se skuplja, kao i sve druge materije, ali samo do +4 stepena. Hladimo li je i dalje, ona se kao za inat zakonu siri. Posledica toga izuzetka je da je led laksi od vode, pliva na njenoj povrsini, i tako cuva toplotu vode ispod leda i zivot u morima. O, kako celishodan, i kako mudar izuzetak od prirodnog zakona! Da li je taj izuzetak ucinila voda sama, svojevoljno, ili se neko drugi setio toga izuzetka?!
Evo i treci izuzetak, toliko cudesan i zagonetan, da bi se moglo reci da je to izuzetak i od geometrijskoh zakona. Radi se o takozvanom Majkelson-Morlijevom eksperimentu. Naime, svim je poznato da kad se dva tela krecu u susret jedno drugome, onda se njihove brzine sabiraju. Ako neki voz juri iz Rume ka Beogradu brzinom od 80 km na cas, a drugi od Beograda prema rumi od 100 km na cas, onda se oni jedan drugom priblizavaju brzinom od 180 km na cas. A ako oba voza idu u istom smeru, oba od Rume ka Beogradu, onda se njihove brzine oduzimaju, pa onaj brzi voz koji prelazi 100 km na cas izmicace ispred onog sporijeg samo brzinom od 20 km na cas.
Do 1883.godine nikom na svetu nije dolazila misao u glavu da od tog prirodnog zakona moze postojati izuzetak. Ali kad je te godine izveden Majkelson-Morlijev eksperiment, ispostavilo se da taj zakon ne vazi za kretanje svetlosti. Ona se u vasioni uvek krece istom brzinom, bez obzira da li se posmatrac krece u susret izvoru svetlosti, ili u suprotnom smeru od njega. Zato, Gorane, nikad nikom vise nemoj kazati da prirodni zakoni ne znaju za izuzetke. Sukobices se sa cinjenicama.
Treca tvoja pogreska, Gorane, u tvojoj kritici vere u cudesa sastoji se u tvom pogresnom shvatanju cudesa. Cudo nije niti protivnost prirodnim zakonima, niti ukidanje prirodnih zakona. Ono se svodi zapravo na dva najosnovnija prirodna zakona: zakon kauzalnosti i zakon o pokoravanju slabije sile jacoj. Jedan tvoj fah-kolega, dakle fizicar i matematicar jos iz pocetka 19.veka, engleski naucnik Dzordz Stoks, ovako objasnjava cudo. Na zidu visi sat cija se metalna setalica ravnomerno klati po mehanickim zakonima sata. Ako joj prinesem jak magnet , ona ce se prilepiti uz njega i prestati da se klati. Time nije ukinut ni jedan mehanicki zakon sata, nego se sila koja pokrece mehanizam sata pokorila jacoj sili magneta. Tako je isto i sa cudesima. Cudo ne ukida prirodne zakone, nego kad se u tok dogadjaja umesa Bozja sila, kao najjaca sila, onda se sve ostale sile i zakoni pokore njoj bez pogovora. Tako se, dakle, cudo desava po zakonu uzrocnosti, jer je uzrok Bozja volja koja hoce da se desi cudo, i po zakonu o pokoravanju slabije sile jacoj, Bozjoj sili. Sveti Jovan Damaskin u jednoj crkvenoj pesmi to izrazava ovim recima: "Idjeze bo hoscet Bog, pobjezdajetsja jestestva cin" ("Gde hoce Bog, savladjuje se dejstvo prirode").
Prema tome, tvoji dokazi protiv cudesa nemaju nikakvu fizicko-naucnu osnovu kao sto si pokusao da to prikazes. Da li ce ih Danijela prihvatiti, to je njena stvar.
+++++++++++
Danijela
Ja Goranove dokaze protiv cudesa ne prihvatam. Ne samo sto smatram da ste njihovu dokaznu vrednost obesnazili, nego ni inace. Sta ja imam sa ateistickom filosofijom! Ja sam jehovin svedok, i ne pada mi na pamet da budem ateista. Ali ne prihvatam ni vase dokaze, profesore, da je Hristos Bog. Ponavljam, ne zbog Goranove kritike, nego zbog tvrdnje Svetog Pisma.
Pre svega jedan logicki razlog: Sveto Pismo nam kaze da se Hristos vise puta molio Bogu (Mt.26,36-44 Mk.14,26 35-36 Lk.23,41-44 Jn.11,41-42). Da li to znaci da se Hristos molio sam sebi, jer kazete da je On Bog?
Ako je Hristos Bog, On bi morao biti svemoguc. Nigde u Svetom Pimsu to ne pise. Naprotiv, On se moli Ocu da pronese mimo Njega casu stradanja, "ako je moguce" (Mt.26,39).
Ako je Hristos Bog, On bi morao biti sveznajuci. Ni to ne pise u Pismu, nego naprotiv, vidimo da On mnogo puta mora ponekog ponesto da upita da bi dobio obavestenje (Mk.5,29-30 Lk.8,30 Mk.9,21 Jn.11,34). Osim toga, sam Hristos priznaje i otvoreno kaze da ni On sam ne zna dan ni cas kad ce doci na Zemlju drugi put da sudi svetu. Evo, ovo su Hristove reci: "A o danu ili casu niko ne zna ni andjeli na nebu NI SIN, nego samo Otac" (Mk.13,32).
Profesore, ima jos nesto vise: sam Hristos porice da je Bog, i tvrdi da je Bog samo Otac i niko drugi. Neko Hrista upita: "Ucitelju blagi, sta mi treba ciniti da nasledim zivot vecni? A Isus mu rece: Sto me zoves blagim? Niko nije blag osim jednoga Boga" (Mk.10,17-18).
Evo Hristovih reci kojima On sebe izricito i otvoreno izdvaja od Boga kao posebno bice. "Ovo je zivot vecni da znaju Tebe jedinoga istinitoga Boga i koga si rodio Isusa Hrista" (Jn.17,3) - govori Hristos Bogu. I najzad, evo jedne izjave Hristove gde On direktno izjavljuje da Ga je Bog napustio: "Boze Moj, Boze Moj, zasto si me ostavio?" (Mk.15,34).
Kao sto vidite, profesore, nije mi potrebno da se oslanjam na ateisticke dokaze koje je izneo Goran. Samo Sveto Pismo, koje je rec Bozja, govori da Hristos nije Bog. Prema tome, ne moze se govoriti o Svetoj Trojici.
Profesor
Citati koje si navela potpuno su opravdani da ospore monofizitsku jeres koju je Crkva osudila na cetvrtom Vaseljenskom saboru u Halkidonu 451.godine. Monofizitska jeres je ucila da je Hristos samo Bog, a covek tek prividno, jer se covecanska priroda potpuno izgubila u Hristovoj Bozanskoj prirodi. Medjutim, posto Pravoslavna Crkva uci da su u jedinstvenoj Licnosti Gospoda Isusa Hrista sjedinjene obe prirode, Bozanska i covecanska, i to nesliveno, nepromenljivo, nerazlucno i nerazdeljivo, tako da su obe prirode ostale sa svojim bitnim svojstvima, to onda citati koje si ti, Danijela, navela sluzeci se brosurama i knjigama Jehovinih svedoka, ne obaraju napred izlozenu pravoslavnu dogmu o Licnosti Gospoda Isusa Hrista. Podjimo redom od tacke do tacke kako si ti to izlozila.
Iznela si najpre cisto logicki dokaz, da ako je Hristos Bog, nelogicno je i nemoguce da se moli sam sebi.
Molitva je razgovor covekove duse sa Bogom. Ona je izraz potrebe covecije duse. Svojstvena covecijoj prirodi. Prema tome, ako je Hristos pravi istinski covek, a dokazali smo na osnovu Svetog Pisma da jeste, onda niti je nelogicno, niti psihicki nemoguce i besmisleno da i On kao covek, oseca potrebu za molitvenim razgovorom Njegove bezgresne covecanske prirode sa Bogom.
Njegova Bozanska priroda je jednobitna sa Ocem, ali On i Otac iako su po sustini jedno - kao sto rece: "Ja i Otac jedno smo" - po ipostasi Oni su dve duhovne Licnosti. Prema tome, razgovor Oca i Sina nije nista neobicno i nemoguce. Zasto bi Otac i Sin vecito cutali? Zar je Bozanski razgovor nesto neobicno i nemoguce?
Takav razgovor bio bi nemoguc samo u slucaju da izmedju Oca i Sina ne postoji nikakva licna razlika, da su Oni ne samo jedna sustina, nego cak i jedna ista Licnost, kao sto su govorili jeretici patripasijani, ciji se predstavnik Noet pozivao na reci Hristove: "Ja i Otac jedno smo" (Jn.10,30). No, na to mu je Ipolit Rimski vrlo duhovito odgovorio: "Neka Noet vidi i razume da Hristos nije rekao: Ja i Otac smo jedno JA, nego - jedno smo.
Prema tome, Danijela, prva tacka tvoje kritike, zasnovana na pogresnom shvatanju Hristove molitve - da se Hristos molio sam sebi - otpada, jer ne pociva na cinjenici, nego na pogresnom shvatanju Hristove Bogocovecanske Licnosti.
Drugi tvoj razlog protiv istine o Hristovom Bozanstvu pociva na tvojoj tvrdnji da nigde u Svetom Pismu ne pise da je Hristos svemoguc.
E, pa ako hoces da bas sve taksativno pise u Svetom Pismu, onda moras pokazati citat gde pise da Hristos nije svemoguc. A takav citat ne postoji.
No, ako bas ne postoji citat koji bi govorio protiv Hristovog svemogucstva, navedi makar jedan primer iz Biblije sta je to Hristos pokusao da ucini, pa nije mogao. Ni takav primer ne postoji. Naprotiv, postoji jedan obratan citat. Apostol Pavle poucen iskustvom i javljanjem Hristovim izjavljuje: "Sve mogu u Hristu koji mi moci daje" (Fil.4,13). Da Hristos kao Bog nije svemoguc, kako bi mogao davati Pavlu takvu moc? A Pavle to ne pise napamet, nego poucen Hristom. On ne tvrdi o sebi da nije Evandjelju naucen od ljudi, "nego otkrivenjem Isusa Hrista" (Gal.1,12).
Treci tvoj dokaz protiv Hristova Bozanstva zasnivas na cinjenici da je Hristos vise puta ponekoga pitao za licno oabvestenje. Pa On je Bogocovek, pa kada razgovara sa ljudima kao covek, a niko ne tvrdi da je Njegova covecanska priroda posedovala svojstva sveznanja, sasvim je prirodno da postavlja pitanja radi licnog obavestenja.
A sto se tice Njegove izjave da o danu i casu Njegovog drugog dolaska da sudi svetu ne zna niko, "ni Sin, do Otac", tu misao nisi domislila do kraja. On kao covek zaista ne zna tu tajnu, jer ona nije data nicijoj ljudskoj prirodi da je zna. A sto se tice Njegove Bozanske prirode, On nije rekao da je ta tajna i njoj nepoznata. On opominje slusaoce: "Strazite dakle, jer ne znate u koji ce cas doci Gospod vas" (Mt.24,42 24,13).
Vidis, Danijela, Hristos nije rekao: "Jer ne znamo", nego "jer ne znate". On sebe ne uvrstava u one koji ne znaju. Znaci, kao Bog On zna taj dan i cas, ali smatra da je za nas korisnije da mi to ne znamo, da bismo uvek bili spremni da Ga docekamo. Zato je pre toga i ispricao pricu o deset devojaka (Mt.25,1-13).(moj dodatak: osnivac jehovisticke jeresi Rasel kao i osnivac adventizma Miler su upravo "svoje crkve" stvorili izracunavanjem datuma 2.Hristovog dolaska. Ne samo da im je racun ispao pogresan vec i sami temelji tih "crkava" se duboko protive Hristu i Svetom Pismu. Ako je temelj los cela zgrada se rusi samo sa 1 ili 2 citata! Zato sto to nije Crkva Hristova koju nece ni vrata pakla nadvladati, vec one laznih hristosa, sljepaca koji druge sljepce vode u jamu.) Inace, kao sto iz Svetog Pisma ne mozemo da navedemo ni jedan primer da je Hristos nesto pokusao da ucini da nije mogao, tako ne mozemo naci ni jedan primer Njegovog neznanja. Ako On zna ljudske pomisli i ljudska osecanja (Mk.2,6-8 Jn.16-18 Lk.24,18), i ako On zna cak i koja riba u Genisaretskom jezeru ima statir u ustima (Mt.17,24-27), onda je blizu svake logicne pameti da je On sveznajuc. Uostalom, posto ti, Danijela, trazis samo odgovor Svetog Pisma, onda procita iz Jovanovog Evandjelja glavu 21. Stih 17: "A Petar posta zalostan sto mu (Isus) po treci put rece: Ljubis li me? - i rece Mu: Gospode, Ti SVE ZNAS, Ti vidis da te ljubim".
Danijela, rekla si da verujes samo Svetom Pismu. Ako ti je ta izjava bila iskrena, onda zapravo verujes u Hristovo sveznanje.
Cetvrti tvoj dokaz protiv Bozanstva Hristova zasniva se na Hristovim recima kojim On, po tvome misljenju, sam licno porice svoje Bozanstvo.
Mladic je oslovio Isusa sa "Ucitelju blagi", a Isus mu odgovara: Niko nije blag osim jednoga Boga". Dakle Isus nije Bog.
Taj zakljucak si izvela suvise na precac. Situacija je ovo. Mladic se obraca Hristu kao obicnom coveku. Njemu ne pada ni na kraj pameti da je taj Isus nesti vise od blagog ucitelja. I zato Ga naizva "blagim". A Isus nece da se vredja na to, i da mu kaze: Pa zar ti ne znas da sam Ja Bog?! - nego se saglasava sa njegovim oslovljavanjem, ali mu kaze da je taj nacin oslovljavanja Njega ipak pogresan. Jer, ako je On samo ucitelj, dakle obican covek, onda ne treba da Ga zove "blagim" ni "dobrim', jer je samo Bog blag i dobar. Prema tome, Isus na taj nacin zapravo potvrdjuje svoje Bozanstvo, samo na jedan zaobilazan, indirektan nacin.
Cetvrti svoj dokaz protiv Hristovog Bozanstva zasnivas na Hristovim recima: "A ovo je zivot vecni da znaju Tebe jedinoga Boga i koga si poslao Isusa Hrista". Smatras da je time Hristos sam sebe izdvojio iz sustine Bozanstva. Naprotiv, Hristos time sebe izjednacava sa Bogom. Jer, sebe proglasava "vecnim zivotom". Kao sto je poznanje Oca kome se Isus obraca "zivot vecni", tako je isto i poznanje Isusa Hrista zivot vecni, ne odvojeno jedno od drugog, nego zajedno. Nema vecnog zivota bez poznavanja Oca, ali isto tako nema vecnog zivota ni bez poznavanja Isusa Hrista koga je Otac poslao.
Peti tvoj dokaz protiv Bozanstva Hristova pociva na Hristovim recima: "Otac Moj veci je od Mene" (Jn.14,28), i "Otac Moj veci je od sviju" (Jn.10,29). Ako je te reci Hristos izgovorio misleci kao covek na svoju covecansku prirodu, onda nema nista jasnije od toga da je Bog Otac veci od svakog coveka, pa i od Isusa kao coveka. A ako je to izgovorio kao Bog Sin, onda je tim recima znacenje ovo: Bog Sin se radja od Oca, znaci dobija svoje bice od Oca, ne stvaranjem, nego radjanjem, i ne u vremenu, nego u vecnosti. Zato i kaze Hristos: "Kao sto Otac ima zivot u sebi, tako dade i Sinu da ima zivot u sebi" (Jn.5,26). "Imati zivot u sebi" znaci biti samobitan. Posto i Otac i Sin "imaju zivot u sebi", znaci i Otac i Sin su samobitni, dakle, po sustini jednaki, isti, "Sin i Otac su jedno" (Jn.10,30). Ali posto Sin dobija zivot od Oca, a u smislu uzrocnog odnosa veci je onaj koji daje, nego onaj koji prima, to onda ove reci ne osporavaju Bozanstvo Hristovo. Ukratko: I Otac i Sin "imaju zivot u sebi", dakle samobitni su i po sustini jednaki. A posto je Otac uzrok Sinu dajuci Mu da ima zivot u sebi, to je onda u smislu uzrocnog odnosa Otac veci od Sina.
Evo, Danijela, najzad i tvoga krunskog dokaza protiv Bozanstva Hristova. To su Hristove predsmrtne reci izgovorene na krstu neposredno pred izdahnuce: "Boze moj, Boze Moj, zasto si me ostavio" (Mk.15,34).
Mnogi su se, Danijela, spotakli na ove reci, a ne samo ti. Ateisti, i uopste, antihriscani, tumace te reci kao ti: Hristos nije Bog, jer da jeste, ne bi mogao izgovoriti takve reci, posto Bog ne moze ostaviti sam sebe. Drugi opet misle da se tu razdvojila Bozanska priroda od covecanske, a to je jeres, jer Bozanska i covacanska priroda u Isusovoj Licnosti spojene su nerazdeljivo. Treci opet misle da se to Isus razocarao u Boga, pa Mu prebacuje nedoslednost. To je medjutim protivno jasnom Hristovom saznanju i izjavi da On svoj zivot dobrovoljno polaze za spasenje sveta (Jn.10,17-18).
|
