Одговор једном Јеховином свједоку

Поштовани господине Н., примио сам вашу поруку и са великим занимањем је прочитао! Уз дужно поштовање,видим да немате теолошко а ни неко високо световно образовање. То сам закључио по непознавању неких основних појмова наука и достигнућа,како друштвено-политичких тако и природно-филозофских наука! Опростите на мојој слободи и на грешци ако сам криво процјенио. Из тих разлога није ми јасно зашто на себе узимате бреме које вам није дано да носите. Јер апостол Павле нам поручује: Различити су дарови, а исти Дух; и различите службе, а исти Господ; и различита дјеловања, а исти Бог који чини све у свима. (1 Кор 12,4-6).

Желио бих да се дотакнем тема које сте започели:
што се тиче ДАТУМА ПРАЗНОВАЊА празника код Хришћана нисте навели ни један ваљан разлог зашто се празници не би празновали. Нисте упућени у учење и предање Цркве. Нико и не тврди да је Христос Господ рођен 25.децембра,али је тада устаљено да се празнује,баш као и остали празници. То је годишњи круг празновања празника који је паралелан и идентичан богослужбеном кругу Цркве! И рани Израиљ је имао празнике ( Пасха,Празник седмица,Празник труба,Празник великог помирења.Празник сеница,Празник освећења храма итд.). Празници су веома важни тренуци који успостављају годишњи ритам живота.
Цијелом образованом свијету је јасно да су свети оци били у већини случајева најпаметнији и најобразованији људи свога времена. Њима није било смијешно,а ни лудо вјеровање у Тројичног Бога које је вјеровање које се осјећа,али и доказује. Зашто је Бог,који је Љубав допустио да 20 вијекова живимо у заблуди и да нас тек послије толико времена сљедбеници острањелог и неписменог фармера Charles Taze Russell приводе истини и у свијетлост живота?
Тврдите да је Исус био убијен на ступу, а не на крсту. Према вашим теоријама, крст је пагански симбол који је ушао у праву вјеру, нарушавајући њену вјеродостојност. Све хришћанске заједнице које вјерују друкчије, заправо су под утицајем других религија, и нису насљеднице прве Цркве.

Треба напоменути да су Јеховини свједоци ово вјеровање установили 1930. године, иако су дотад вјеровали истовјетно остатку хришћанског свијета. Другим ријечима, до те године није било говора о крсту као некаквом паганском симболу, већ се исти доживљавао као чињеница. Ради се, наравно, о једној од стотину варијација на тему паганског које је ушло у Цркву, и замијенило Божје науке с некаквим људским предајама. Разлоге за своју вјеру махом граде на чињеници да се грчки пријевод ријечи којом се означује "крст" може превести и као "ступ за мучење", мада никад не иду у детаље што се тиче својег објашњења.

Иако је вјешање на ступ била пракса у неким случајевима, крст је био много чешће употребљаван. Историја памти велик број бораца за правду који су, и прије и након Исуса, разапети на крст. Примјерице, свега пар десетљећа прије Христова рођења гладијатор Спартак покренуо је устанак против римских легија, који је угушен у крви. Преживјеле су побуњенике, њих више хиљада, Римљани разапели уз цесту као упозорење народу да се не буни. Такав покољ историчари су врло прецизно забиљежили, и наравно, радило се о разапињању на крст, а не вјешању на ступ. Да је Исус разапет, а не објешен, доказ су гомиле историјских списа и забиљежака .

Али историја није једина ставка која брани чињеницу да је Христос распет, а не објешен као што је приказано на слици. Ради се и о наводима у Светом Писму:

''Али Тома звани Близанац, један од дванаесторице, не бијаше с њима кад дође Исус. Говорили су му дакле други ученици: "Видјели смо Господа!" Он им одврати: "Ако не видим на његовим рукама ране од клинова и не ставим свој прст у рану од клинова, ако не ставим своју руку у његова ребра, нећу вјеровати." И након осам дана бијаху његови ученици опет унутра, а с њима и Тома. Врата бијаху затворена, а Исус дође, стаде у средину и рече: "Мир вама!" Затим ће Томи: "Принеси прст овамо и погледај ми руке! Принеси руку и стави је у моја ребра и не буди невјеран него вјеран." Одговори му Тома: "Господ мој и Бог мој!" Рече му Исус: "Будући да си ме видио, повјеровао си. Блажени који не видјеше, а вјерују!" (Јн 20, 24-29)

Као што можемо видјети, невјерни Тома говори да ће повјеровати у Исусово васкрсење кад види и стави прст у мјесто гдје су били клинови (множина) на рукама. Али код вјешања човјека на ступ, довољно је пробити дланове једним клином.

На питање у вези клинова у Исусовим рукама часопис Јеховиних свједока "Кула стражара" 1984. објаснио је да тај број није важан и да се апостол Тома неспретно изразио ( ! ) - у сваком случају, хришћани могу бити мирни- знамо да је Исус у рукама имао више од једног клина и да је распињање на крст чињеница Светог писма.

Да не залазим дубље и овако можеш видјети да твоје мисли које су ти наметнуте а и сам их не разумијеш нису валидне и добре.

Сјети се да си окренуо леђа Богу,а да си кренуо за фармером који вас предаје у руке сатанске.

Ваш култ је основао 1879. у Неw Yорку шарлатан и варалица Charles Taze Russell. Russell је иначе био три пута осуђиван, и то због преваре, лагања и неприличног понашања према женама. Тако је, између осталог, лаковјерним фармерима за скупе новце продавао „ чудотворно жито" које тобоже даје петострук род. Кад су сељаци схватили да су преварени, тужили су га суду. На суду је доказано да је "чудотворно жито" заправо доносило мањи урод од просјечног (The Brooklyn Daily Eagle, 1 November 1916). Све то, међутим, није сметало Русселлу да себе прогласи седмим анђелом из Откривења, те почне писати, како је тврдио, по надахнућу Духа Светога (Studies in the Scriptures – The Finished Mystery, str. 387).
О Русселловим списима имали сте врло високо мишљење. Тако примјерице у њиховом часопису Кули стражари стоји да су "они не само коментари на Библију, него да су они у практичном смислу сама Библија" (Кула стражара, 15. септембра 1910., стр. 298), иако су препуни бизарности. Једна је од таквих била тврдња да се уз помоћ Кеопсове пирамиде у Египту може израчунати кад ће наступити крај свијета. Иако су Јеховини свједоци касније одбацили нека од Русселлових учења "надахнутих по Духу Светом", њихови текстови и даље обилују многим у бити нехришћанским доктринама. Кула стражара је према Јеховиним свједоцима Божје гласило преко којега Бог општи с људима у овим посљедњим данима (Jehovah's Witnesses: Proclaimers of God's Kingdom str. 626).

Опсједнути сте крајем свијета, те сте га до сада преко свог "Божјег гласила" прорекли равно шест пута: 1914., 1918., 1925., за вријеме Другог свјетског рата, 1975. и затим најкасније до 1994. Након свих тих пропалих пророчанстава, оканили сте се постављања одређеног датума, задовољивши се тврдњом да ће крај свијета доћи врло брзо, можда још ове године. Главни је разлог томе био што сте након сваког пропалог смака свијета изгубили становит број сљедбеника, највише пак - на стотине хиљада - након 1975. године.
Немојте послије овог мог одговора да баталите писаније,ако имате нешто паметно да напишете пишите. Ако проповиједате Спасење свако га заслужује. Али не одбацујте ни моје тврдње размислите мало о вашој секти и о Богу Свемогућем!

Са поштовањем и надом у обраћење, Бранислав Секулић!
============================

Још један одговор Јеховином свједоку-О Крсту

Поштовани господине Н., баш као што сте започели ово писаније са надом да ћете ме обратити на пут којим ви идете,а то је пут ваше секте,тако ја нећу ово дописивање прекинути док не изнесем неке своје мисли и да покушам да вам укажем на то да сте у заблуди да требате да се вратите на пут Спасења у окриље Христа Господа!
Познато је да секташки менталитет такав да када понестане аргумената за одбрану једне тезе пребацује се тема на другу. Ја Вас замољавам да ријешавамо проблеме чињеница које сте изнијели један по један. Ваша дужност,а и моја је да истину ставимо у први план и да буде циљ дјеловања.
Желим да вам у овом обраћању пишем о вашој заблуди у вези Крста. Ви ако будете имали неке јасне чињенице које ће да побију моје тврдње,изволите напишите,али немојте као до сада оним системом "рекла казала".

Мр.Александар Саутер који је објективно истраживао Библију тврди да је грчки израз σταυρός у преводу крст. . (vidi:σταυρός, a cross (crux) strictly the tranversebeam (patibulum), which was placed at the top of the vertical part, thus forming a capital T. It was this transverse beam that was carried by the criminal: the crucifixion of Jesus.-A POCKET LEXICON TO THE GREEK NEW TESTAMENT by Alexander Souter, M.A., Oxford, The Clarendon Press, 1920).

Терминологија новога завјета је разноврсна,али нам она помаже да правилније схватамо Писмо. Јасно се види у јевандјељима када евангелиста говори стуб а када крст. Једноставно за стуб и за крст не користи се исти израз. Ово нам јасно показују сљедећи стихови: "Онога који победи учинићу стубом (стилон) у Храму Бога Свога ..." (Отк. 3:12) Пишући ученику Тимотеју апостол Павле метафорично указује да је Христово Братство, Дом Божији стуб (стилос) и тврђава Истине." (1 Тим. 3:15) Јакова, Петра и Јована апостол Павле назива стубовима (стилои) Заједнице." (Гал. 2:9). Дакле, новозаветни речник је јасан у својим формулацијама: када се употребљава 'ставрос' увијек се та ријеч користи са значењем 'крст' (крст од стуба и попречне греде), а када се презентује ријеч 'стилос' поставља се увијек у значењу 'стуб' ('штап' је стилиари).
Тако што се овога тиче видимо да евангелисти не овозавјетни писци не користе исти израз за стуб и за крст на коме је распет Исус Господ.

Добро познато и очигледно је и то да су хришћани који су говорили грчки преводили латински израз за крст - цруx, са σταυρός (стаурос) и ξύλον (ксилон). И на основу латинских превода грчких текстова тако се јасно види да је у апостолско вријеме σταυρός представљао crux, израз за крст (хебр.: k'лаб, или: k'лоб).

Против оних који говоре да Исус није разапет на крст говоре сами библијски текстови на које се позивају.

Пошто су Исуса разапели под притиском јудејске нахушкане масе, Римљани су му на крсту, на једној дашчици написали у подругљивом тону и Његову 'кривицу'. Матеј, извјештава:

"И ставише му више г л а в е Његову кривицу написану: ово је Исус, краљ јудејски." (27:37)

У хебрејском: וַיָּשִׂימוּ דְבַר אַשְׁמָתוֹ בִּכְתֹבֶת מֵעַל לְרֹאשׁוֹ זֶה הוּא יֵשׁוּעַ מֶלֶ הַיְּהוּדִים׃


У грчком: "Και επεθηκαν επανω της ΚΕΦΑΛΗΣ αυθου την αιτιαν αυτου γεγραμμενην: ουτος εστιν Ιησους ο βασιλευς των Ιουδαιων.

У латинском: "Et inposuerunt SUPER CAPUT eius causam ipsius scriptam hic est Iesus rex Iudaeorum."

И у импровизованом преводу 'Нови свет' приређеном од стране бруклинске 'курије' тзв. Јеховиних свједока: "Изнад његове главе ставили су написану оптужбу против њега: 'Ово је Исус, краљ Јевреја'."

Дакле, свугде налазимо да је натпис са Исусовом 'кривицом' стајао изнад Његове главе. Да је Исус разапет на стубу, његове шаке би се налазиле изнад његове главе, а тек изнад шака, изнад руку могла би да дође дашчица са 'кривицом'. Међутим текст не каже да је дашчица стављена изнад Исусових руку, већ изнад Исусове главе. И то јасно указује да су Исусове руке биле у страну размакнуте, односно прибијене на попријечни дио крста (патибулум). Само на тај начин је дашчица могла да дође тик изнад главе.

Археолошки налази обилато свједоче да је крст од почетка пратио хришћанство. Приказе крстова налазимо и у катакомбама. Чувен је прахришћански, назаренски симбол крста и рибе. Погледајмо и један подругљив римски графит из И вијека, уз који стоји натпис "Алеxаменос моли свога Бога", где се исмијава неки хришћанин и Христос на крсту. Све то свједочи о дубокој мржњи синова таме против Христа Господа,али и о томе шта су древни хришћани поштовали.

У Новозаветно вријеме разапињање је био начин на који су римске власти извршавале смртну казну, па тако је и Христ на тај начин био погубљен, о чему сведоче еванђеља а и историја. Сам начин разапињања осуђеника се разликовао од провинције до провинције. Дакле, Римљани нису имали нека строга или прописана правила у вези тога. У историјским списима тог времена, могу се наћи описи о чак четири начина разапињана, тј. четири облика "инструмента" за разапињање осуђеника (имена су дата на латинском).

1. "Crux Simplex", у облику слова (I), дакле "стуб".

2. "Crux Decussata, у облику слова (X).

3. "Crux Commissa", у облику слова (Т).

4. ''Crux Immissa'', или познат као "латински крст", био је у облику (†) крста. Ово је највјероватније био облик инструмента на којем је Исус Христ разапет, и то због следећих чињеница:
а) Изнад Његове главе је била окачена табла са натписом, како читамо у Матеју 27:37: "И метнуше Му више главе кривицу Његову написану: Ово је Исус цар јудејски." Ово је могло бити учињено само ако је Христ био разапет на облику (И) или (†), али стуб (I) отпада због следећег аргумента.

б) У еванђељу по Јовану читамо, како апостол Тома реагује слушајући вијест о Христовом ускрснућу: "Стога му други ученици рекоше: видели смо Господа. Но он им рече: ако не видим ожиљак од клинова на његовим рукама и не ставим свој прст у рану од клинова, и не ставим своју руку у његова ребра - нећу поверовати." (Јован 20:25) Дакле, Тома говори о клиновима, који су Христу учинили ране на рукама - он користи множину за клинове, што значи да их је било више од једног. Из овог се може закључити да је Христу кроз сваку руку био пробијен један клин, што не би био случај да је разапет на стубу, јер би онда био употребљен само један. Ово сами Јеховини Свједоци и признају кроз своје илустрације распећа.
Према томе, у тексту се помињу клинови (των ηλων) а не клин (του ηλου). Да је Исус објешен прибијањем на стуб онда би му шаке изнад главе биле пробијене једним јаким клином. Но Тома помиње 'клинове'. А 'клинове' на рукама можемо имати само ако је један клин пробио једну шаку, а други клин другу шаку посебно, дакле ако је Господ разапет са раширеним рукама. И то јасно разоткрива бесмислице 'Јеховиних свједока' да је Исус разапет, објешен на 'стубу'. Наравно, они су овдје у своме лаичком преводу наштимовали да се ради о 'једном клину', не осврћући се шта кажу грчки новозавјетни манускрипти.

Волио бих да размијена мишљења буде у облику чињеница,а не наметнутих вјеровања.

Са поштовањем и надом у обраћење, Бранислав Секулић!